Odluka Vašingtona da dve najveće brazilske kriminalne organizacije, Primeiro Komando da Kapital i Komando Vermeljo, proglasi stranim terorističkim organizacijama, otvara novo poglavlje u sve zategnutijim odnosima Sjedinjenih Američkih Država i Brazila.
Iako su ove grupe među najmoćnijim kriminalnim organizacijama u Brazilu, brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva nije podržao ovakvu odluku Vašingtona.
Američka objava usledila je samo nekoliko nedelja posle razgovora Donalda Trampa i Lule, što ukazuje na to da dve strane nisu uspele da postignu zajedničko razumevanje iza zatvorenih vrata.
Ovaj potez američkim vlastima daje proširena pravna ovlašćenja za delovanje protiv ovih grupa, uključujući mogućnost šire upotrebe obaveštajnih kapaciteta, specijalnih operacija i nadzora u okviru antiterorističkih ovlašćenja, umesto klasičnog pristupa borbi protiv narko-kriminala.
Iako je Trampova administracija sličan pristup ranije primenila i prema meksičkim narko-kartelima, odluka u slučaju Brazila ima znatno šire geopolitičke posledice. Ona ne predstavlja samo rutinsko proširenje američke liste terorističkih organizacija, već značajnu promenu u političkom, diplomatskom i finansijskom okviru odnosa Vašingtona i Brazilije.
Očekuje se da će ova odluka dodatno opteretiti bilateralne odnose. Prema američkom zakonu, status strane terorističke organizacije automatski podrazumeva zamrzavanje imovine, ograničenja finansijskih transakcija i mogućnost uvođenja sekundarnih sankcija pojedincima ili institucijama za koje se proceni da pomažu aktivnosti ovih organizacija.
Brazilski zvaničnici se dugo protive označavanju ovih grupa kao terorističkih organizacija, tvrdeći da se time briše pravna razlika između politički motivisanog terorizma i kriminala vođenog profitom. U Braziliji strahuju i da bi takva odluka mogla da posluži kao izgovor za veće mešanje SAD u unutrašnja bezbednosna pitanja Brazila.
Političke tenzije dodatno su porasle nakon što se Tramp u Beloj kući sastao sa senatorom Flavijom Bolsonarom, sinom bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, neposredno pre objave ove odluke. Lula je potom optužio opoziciju da poziva na strano mešanje u unutrašnje poslove Brazila.
Najbrže posledice mogle bi da osete finansijske institucije. Banke, fintek kompanije i upravljači investicionim fondovima u Brazilu sada se suočavaju sa povećanim rizikom sankcija i strožim zahtevima za kontrolu poslovanja.
Poseban strah izaziva mogućnost da međunarodne banke počnu da prekidaju odnose sa brazilskim institucijama kako bi izbegle rizik povezan sa propisima o finansiranju terorizma. To bi moglo da ograniči pristup dolarskim transakcijama i globalnim tržištima kapitala.
Zabrinutost je pojačana i zbog istraga o prodoru organizovanog kriminala u brazilski finansijski sektor. Prema navodima vlasti, jedna od istraga otkrila je oko 30 milijardi reala imovine povezane sa Primeiro Komando da Kapital, uložene preko više desetina investicionih fondova u finansijskom centru Sao Paula.
Istovremeno, analitičari upozoravaju da nove sankcije mogu imati i neželjene posledice. Kriminalne organizacije mogle bi da se okrenu kriptovalutama, neformalnim kanalima transfera novca i korumpiranim posrednicima kako bi izbegle finansijska ograničenja, što bi moglo da umanji efekat američkih mera.
