Док је пажња света усмерена на поремећаје у испорукама нафте са Блиског истока, Јужна Америка се тихо наметнула као најбрже растући извор додатне понуде сирове нафте.
Овај регион је од почетка године повећао извоз нафте више него Сједињене Америчке Државе, пре свега захваљујући расту производње у Бразилу, Гвајани и Венецуели.
Бразил је проширио производњу захваљујући новим морским платформама у богатом налазишту Сантос, док Гвајана наставља брзо повећање производње у блоку Стаброек, где је током последње деценије откривено више од 11 милијарди барела еквивалента нафте.
Иако производња нафте наставља да пада у Колумбији, Еквадору и Перуу, Венецуела је после година смањења успела да преокрене тренд. Након ублажавања америчких санкција и повратка више међународних енергетских компанија, та земља је постепено повећала производњу и извоз, а испоруке у иностранство достигле су највиши ниво у последњих седам година.
Тај раст долази у тренутку када су сукоби на Блиском истоку озбиљно пореметили извоз из Персијског залива, због чега рафинерије у Азији и Европи траже нафту која не зависи од проласка кроз Ормуски мореуз.
Према подацима компаније за праћење робних тржишта Кплер, извоз сирове нафте из Јужне Америке порастао је за око 155 милиона барела у периоду од јануара до маја у односу на исти период прошле године. То је више од додатног раста америчког извоза, који је у истом периоду износио око 112 милиона барела.
Сједињене Америчке Државе и даље остају највећи појединачни извозник по расту на нивоу државе, али је Јужна Америка постала највећи регионални доприносилац повећању глобалне понуде нафте.
Бразил, Гвајана и Венецуела заслужне су за готово сав раст извоза у региону. Бразил је учврстио положај водећег јужноамеричког извозника, док Гвајана бележи једну од најбржих експанзија производње нафте у свету.
Ипак, додатне количине из Атлантског басена нису довољне да у потпуности надокнаде огромне губитке блискоисточне понуде. Процењује се да су поремећаји повезани са сукобом већ спречили да око 675 милиона барела нафте стигне до међународних купаца ове године.
Заједно са ширим обуставама производње у заливском региону, светско тржиште је од почетка сукоба изгубило више од милијарду барела потенцијалне понуде нафте.
