Одлука Вашингтона да две највеће бразилске криминалне организације, Примеиро Командо да Капитал и Командо Вермељо, прогласи страним терористичким организацијама, отвара ново поглавље у све затегнутијим односима Сједињених Америчких Држава и Бразила.
Иако су ове групе међу најмоћнијим криминалним организацијама у Бразилу, бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва није подржао овакву одлуку Вашингтона.
Америчка објава уследила је само неколико недеља после разговора Доналда Трампа и Луле, што указује на то да две стране нису успеле да постигну заједничко разумевање иза затворених врата.
Овај потез америчким властима даје проширена правна овлашћења за деловање против ових група, укључујући могућност шире употребе обавештајних капацитета, специјалних операција и надзора у оквиру антитерористичких овлашћења, уместо класичног приступа борби против нарко-криминала.
Иако је Трампова администрација сличан приступ раније применила и према мексичким нарко-картелима, одлука у случају Бразила има знатно шире геополитичке последице. Она не представља само рутинско проширење америчке листе терористичких организација, већ значајну промену у политичком, дипломатском и финансијском оквиру односа Вашингтона и Бразилије.
Очекује се да ће ова одлука додатно оптеретити билатералне односе. Према америчком закону, статус стране терористичке организације аутоматски подразумева замрзавање имовине, ограничења финансијских трансакција и могућност увођења секундарних санкција појединцима или институцијама за које се процени да помажу активности ових организација.
Бразилски званичници се дуго противе означавању ових група као терористичких организација, тврдећи да се тиме брише правна разлика између политички мотивисаног тероризма и криминала вођеног профитом. У Бразилији страхују и да би таква одлука могла да послужи као изговор за веће мешање САД у унутрашња безбедносна питања Бразила.
Политичке тензије додатно су порасле након што се Трамп у Белој кући састао са сенатором Флавијом Болсонаром, сином бившег председника Жаира Болсонара, непосредно пре објаве ове одлуке. Лула је потом оптужио опозицију да позива на страно мешање у унутрашње послове Бразила.
Најбрже последице могле би да осете финансијске институције. Банке, финтек компаније и управљачи инвестиционим фондовима у Бразилу сада се суочавају са повећаним ризиком санкција и строжим захтевима за контролу пословања.
Посебан страх изазива могућност да међународне банке почну да прекидају односе са бразилским институцијама како би избегле ризик повезан са прописима о финансирању тероризма. То би могло да ограничи приступ доларским трансакцијама и глобалним тржиштима капитала.
Забринутост је појачана и због истрага о продору организованог криминала у бразилски финансијски сектор. Према наводима власти, једна од истрага открила је око 30 милијарди реала имовине повезане са Примеиро Командо да Капитал, уложене преко више десетина инвестиционих фондова у финансијском центру Сао Паула.
Истовремено, аналитичари упозоравају да нове санкције могу имати и нежељене последице. Криминалне организације могле би да се окрену криптовалутама, неформалним каналима трансфера новца и корумпираним посредницима како би избегле финансијска ограничења, што би могло да умањи ефекат америчких мера.
