Сједињене Америчке Државе оштро су критиковале најављене економске реформе на Куби, оцењујући да оне не представљају стварну промену система, већ покушај режима да ублажи притисак без суштинских уступака.
Портпарол америчког Стејт департмента изјавио је да су постепене економске реформе које је најавила Хавана „скромне, одавно закаснеле и на крају само површни димни сигнали кубанског режима“.
Вашингтон поручује да ће администрација Доналда Трампа наставити притисак на Кубу како би се изнудиле много дубље економске и политичке реформе.
Према ставу САД, реформе које је најавила кубанска власт нису довољне да земља постане привлачна за озбиљне инвестиције, нити да грађанима донесу стварну политичку и економску слободу.
Кубанске власти су претходно усвојиле велики пакет мера којим се отвара простор за јачање приватног сектора, стране инвестиције, приватне банке, улагања Кубанаца из иностранства и већу улогу тржишта у економији.
Тај пакет мера у Хавани се представља као највећа промена економског модела од револуције 1959. године.
Кубански званичници, међутим, инсистирају да реформе не значе напуштање социјализма, већ покушај да се систем прилагоди тешкој економској кризи.
Земља се суочава са несташицама хране, горива и лекова, дугим нестанцима струје и све већим незадовољством становништва.
Део Кубанаца поздравио је реформе као шансу да се економија отвори по узору на моделе Кине или Вијетнама, док су кубански емигранти и противници режима углавном скептични.
Они сматрају да Хавана покушава да добије време и привуче новац из иностранства, али без стварног отварања политичког система.
Америчка реакција показује да Вашингтон не жели да прихвати економске уступке као довољан доказ промене курса.
За Трампову администрацију, кључно питање није само да ли ће на Куби бити више приватног бизниса, већ да ли ће режим дозволити дубље политичке промене, већу слободу и праву одговорност власти.
Куба зато улази у нову фазу сукоба са Вашингтоном: Хавана тврди да спроводи историјске реформе како би спасила економију, док САД поручују да је реч о закаснелом и површном маневру режима који не мења суштину кубанског система.

