Komercijalni brodovi koji prolaze kroz Ormuski moreuz sve češće pribegavaju rizičnim merama kako bi izbegli otkrivanje, uključujući gašenje sistema za praćenje i kretanje u manjim grupama.
Pojedini tankeri, uključujući brodove za prevoz nafte i tečnog prirodnog gasa, prelaze na takozvano „mračno brodarstvo“. To podrazumeva isključivanje brodskih svetala i AIS transpondera, koji su namenjeni navigaciji, praćenju i izbegavanju sudara.
Iako ova praksa smanjuje vidljivost brodova za sisteme nadzora, ona istovremeno značajno povećava rizik od pomorskih nesreća, posebno u jednom od najprometnijih i najosetljivijih morskih prolaza na svetu.
Deo brodovlasnika koordiniše kretanje sa američkom vojskom, koja pruža navigacione smernice tokom prolaska kroz ovaj strateški plovni put. Američke snage koriste radare, dronove i druge sisteme nadzora kako bi pratile kretanje plovila i pomogle u bezbednom prolazu.
Pojedine rute sada se pomeraju bliže obali Omana, dok većina brodova, prema dostupnim podacima, ili prati rute koje je odredio Iran ili plovi bez aktivnih sistema za praćenje.
Pogoršana bezbednosna situacija sve više opterećuje globalnu brodsku industriju. Troškovi osiguranja naglo rastu, deo tankera ostaje usidren, a posade dobijaju dodatne naknade za rad u zoni visokog rizika.
Saobraćaj kroz Ormuski moreuz takođe je opao. Ovaj koridor je ranije dnevno koristilo više od 100 plovila, dok je sada promet znatno smanjen zbog pretnji, neizvesnosti i straha od moguće eskalacije.
Ormuski moreuz ostaje jedna od ključnih tačaka svetske energetske trgovine, pa svaki poremećaj u plovidbi može imati posledice po cene nafte, gasa i stabilnost globalnih lanaca snabdevanja.
