Nova razvojna banka, poznata kao „BRIKS banka“, odobrila je Južnoj Africi kredit od milijardu dolara za obnovu i unapređenje infrastrukture u osam najvećih gradskih opština u zemlji.
Sredstva će biti usmerena na vodosnabdevanje, kanalizaciju i upravljanje otpadom u Johanesburgu, Tšvaneu, Ekurhuleniju, Etekviniju, Kejptaunu, Nelson Mandela Beju, Bafalo Sitiju i Mangaungu.
To su gradovi koji nose veliki deo ekonomskog, industrijskog i demografskog tereta Južne Afrike, ali se istovremeno suočavaju sa sve težim komunalnim problemima.
Kredit dolazi u trenutku kada se Južna Afrika bori sa ozbiljnim propadanjem lokalne infrastrukture i sve češćim prekidima osnovnih usluga.
Vodovodni sistemi su u mnogim urbanim centrima dotrajali, kanalizaciona mreža je pod ogromnim pritiskom, a upravljanje otpadom u brojnim sredinama postalo je jedan od vidljivih simbola slabosti lokalne vlasti.
Predsednik Siril Ramafosa i sam je priznao da su mnoge opštine nefunkcionalne i da nisu u stanju da obezbede pouzdane osnovne usluge stanovništvu.
Nedavni prekidi u snabdevanju vodom u Johanesburgu, Pretoriji i drugim gradovima samo su pokazali koliko je problem dubok.
Južna Afrika se ne suočava samo sa kvarovima, već sa posledicama godina nedovoljnog ulaganja, starenja infrastrukture, slabog upravljanja i nedostatka stručnog kadra.
U takvoj situaciji, milijardu dolara iz BRIKS banke nije samo finansijska pomoć, već pokušaj da se zaustavi dalje urušavanje lokalnih sistema koji su neophodni za normalan život.
Voda, kanalizacija i otpad nisu sporedna pitanja. To su temelji funkcionisanja gradova.
Kada nema vode, kada kanalizacija puca, kada se otpad ne odnosi, onda ekonomski centri počinju da liče na zone institucionalnog raspada.
Zato ovaj kredit ima i političku težinu.
Južna Afrika, kao jedna od osnivačica BRIKS-a, sve više koristi Novu razvojnu banku kao važan izvor dugoročnog finansiranja.
Banka je osnovana 2015. godine od strane Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike, sa idejom da zemljama u razvoju ponudi alternativu finansijskim institucijama koje se doživljavaju kao dominantno zapadne.
Upravo tu leži širi značaj ovog poteza.
Dok Zapad godinama koristi finansijske institucije, sankcije, uslovljavanja i političke pritiske kao instrument uticaja, BRIKS pokušava da izgradi sopstvenu mrežu finansiranja.
Nova razvojna banka predstavlja jedan od najvažnijih alata tog procesa.
Ona finansira infrastrukturu, energetiku, komunalne sisteme i projekte održivog razvoja, ali istovremeno šalje poruku da globalni jug ne mora uvek da čeka kredit, dozvolu ili uslove iz Vašingtona, Brisela ili tradicionalnih zapadnih finansijskih centara.
Južna Afrika je već ranije koristila sredstva ove banke.
Tokom 2020. godine odobren je kredit od milijardu dolara za ublažavanje zdravstvenih i ekonomskih posledica pandemije, a 2021. još jedna milijarda dolara za podršku ekonomskom oporavku.
Poslednjih godina fokus se sve više pomera ka infrastrukturi.
BRIKS banka je 2024. godine odobrila milijardu dolara za vodovodne i sanitarne projekte u okviru južnoafričkog programa opštinske infrastrukture, a početkom 2025. i dodatni kredit od oko 55 miliona dolara za ulaganja u vodnu i zdravstvenu infrastrukturu.
To pokazuje da Južna Afrika postaje jedan od ključnih korisnika finansiranja Nove razvojne banke.
Banka je od 2016. godine uložila i stotine miliona dolara u energetski sektor Južne Afrike, čime je dodatno ojačana njena uloga u zemlji koja se godinama bori sa energetskim nestašicama i nestabilnim snabdevanjem.
Sada se težište pomera na lokalne usluge — vodu, kanalizaciju i otpad — jer su upravo tu građani najdirektnije osetili raspad sistema.
Ovaj kredit zato nije samo pitanje razvojne politike, već i pitanje poverenja u državu.
Ako gradovi ne mogu da isporuče vodu, ako kanalizacija ne radi, ako se otpad gomila, onda građani više ne vide državu kao zaštitnika, već kao strukturu koja nije u stanju da obezbedi osnovni red.
BRIKS banka sada ulazi upravo u taj prostor.
Za Južnu Afriku, to je prilika da popravi najkritičnije delove infrastrukture. Za BRIKS, to je prilika da pokaže da njegova banka nije samo politički simbol, već konkretan finansijski instrument.
Širi kontekst je još važniji.
Banka sve više nastoji da finansira projekte u lokalnim valutama, da smanji zavisnost od dolara i da zemljama u razvoju ponudi drugačiji model finansiranja.
Kritičari tvrde da takav sistem može da postane i zaštita za države koje su pod pritiskom zapadnih sankcija. Pristalice, međutim, u tome vide ključnu prednost: svet u kojem razvoj ne zavisi samo od zapadnih institucija.
Nova razvojna banka je pokrenuta sa odobrenim kapitalom od 100 milijardi dolara, a njene osnivačke članice i dalje drže ogromnu većinu upisanih udela.
Istovremeno, krug članica se širi. Uz Alžir, Bangladeš, Egipat i Ujedinjene Arapske Emirate, novi član postao je i Uzbekistan, prva država centralne Azije koja je ušla u ovu finansijsku strukturu.
To pokazuje da BRIKS banka postepeno izlazi iz okvira prvobitne petorke i gradi širu mrežu zemalja koje traže alternativu starom finansijskom poretku.
Za Južnu Afriku, međutim, sada je najvažnije nešto mnogo konkretnije: da se milijarda dolara zaista pretvori u vodu u slavinama, ispravnu kanalizaciju i čistije gradove.
Jer ako novac ostane zarobljen u birokratiji, lošem upravljanju ili korupciji, ovaj kredit neće rešiti suštinski problem.
Glavna poruka je jasna: BRIKS banka daje Južnoj Africi veliki finansijski oslonac, ali pravi test neće biti odobravanje kredita, već sposobnost države i gradova da taj novac pretvore u stvarne usluge za narod.
Ako u tome uspeju, ova milijarda dolara mogla bi da postane primer kako novi finansijski centri globalnog juga popunjavaju prazninu koju stari sistem nije rešio.
Ako ne uspeju, Južna Afrika će dobiti još jedan veliki kredit — ali građani će i dalje čekati vodu, red i normalan život.
