Нова развојна банка, позната као „БРИКС банка“, одобрила је Јужној Африци кредит од милијарду долара за обнову и унапређење инфраструктуре у осам највећих градских општина у земљи.
Средства ће бити усмерена на водоснабдевање, канализацију и управљање отпадом у Јоханесбургу, Тшванеу, Екурхуленију, Етеквинију, Кејптауну, Нелсон Мандела Беју, Бафало Ситију и Мангаунгу.
То су градови који носе велики део економског, индустријског и демографског терета Јужне Африке, али се истовремено суочавају са све тежим комуналним проблемима.
Кредит долази у тренутку када се Јужна Африка бори са озбиљним пропадањем локалне инфраструктуре и све чешћим прекидима основних услуга.
Водоводни системи су у многим урбаним центрима дотрајали, канализациона мрежа је под огромним притиском, а управљање отпадом у бројним срединама постало је један од видљивих симбола слабости локалне власти.
Председник Сирил Рамафоса и сам је признао да су многе општине нефункционалне и да нису у стању да обезбеде поуздане основне услуге становништву.
Недавни прекиди у снабдевању водом у Јоханесбургу, Преторији и другим градовима само су показали колико је проблем дубок.
Јужна Африка се не суочава само са кваровима, већ са последицама година недовољног улагања, старења инфраструктуре, слабог управљања и недостатка стручног кадра.
У таквој ситуацији, милијарду долара из БРИКС банке није само финансијска помоћ, већ покушај да се заустави даље урушавање локалних система који су неопходни за нормалан живот.
Вода, канализација и отпад нису споредна питања. То су темељи функционисања градова.
Када нема воде, када канализација пуца, када се отпад не односи, онда економски центри почињу да личе на зоне институционалног распада.
Зато овај кредит има и политичку тежину.
Јужна Африка, као једна од оснивачица БРИКС-а, све више користи Нову развојну банку као важан извор дугорочног финансирања.
Банка је основана 2015. године од стране Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке, са идејом да земљама у развоју понуди алтернативу финансијским институцијама које се доживљавају као доминантно западне.
Управо ту лежи шири значај овог потеза.
Док Запад годинама користи финансијске институције, санкције, условљавања и политичке притиске као инструмент утицаја, БРИКС покушава да изгради сопствену мрежу финансирања.
Нова развојна банка представља један од најважнијих алата тог процеса.
Она финансира инфраструктуру, енергетику, комуналне системе и пројекте одрживог развоја, али истовремено шаље поруку да глобални југ не мора увек да чека кредит, дозволу или услове из Вашингтона, Брисела или традиционалних западних финансијских центара.
Јужна Африка је већ раније користила средства ове банке.
Током 2020. године одобрен је кредит од милијарду долара за ублажавање здравствених и економских последица пандемије, а 2021. још једна милијарда долара за подршку економском опоравку.
Последњих година фокус се све више помера ка инфраструктури.
БРИКС банка је 2024. године одобрила милијарду долара за водоводне и санитарне пројекте у оквиру јужноафричког програма општинске инфраструктуре, а почетком 2025. и додатни кредит од око 55 милиона долара за улагања у водну и здравствену инфраструктуру.
То показује да Јужна Африка постаје један од кључних корисника финансирања Нове развојне банке.
Банка је од 2016. године уложила и стотине милиона долара у енергетски сектор Јужне Африке, чиме је додатно ојачана њена улога у земљи која се годинама бори са енергетским несташицама и нестабилним снабдевањем.
Сада се тежиште помера на локалне услуге — воду, канализацију и отпад — јер су управо ту грађани најдиректније осетили распад система.
Овај кредит зато није само питање развојне политике, већ и питање поверења у државу.
Ако градови не могу да испоруче воду, ако канализација не ради, ако се отпад гомила, онда грађани више не виде државу као заштитника, већ као структуру која није у стању да обезбеди основни ред.
БРИКС банка сада улази управо у тај простор.
За Јужну Африку, то је прилика да поправи најкритичније делове инфраструктуре. За БРИКС, то је прилика да покаже да његова банка није само политички симбол, већ конкретан финансијски инструмент.
Шири контекст је још важнији.
Банка све више настоји да финансира пројекте у локалним валутама, да смањи зависност од долара и да земљама у развоју понуди другачији модел финансирања.
Критичари тврде да такав систем може да постане и заштита за државе које су под притиском западних санкција. Присталице, међутим, у томе виде кључну предност: свет у којем развој не зависи само од западних институција.
Нова развојна банка је покренута са одобреним капиталом од 100 милијарди долара, а њене оснивачке чланице и даље држе огромну већину уписаних удела.
Истовремено, круг чланица се шири. Уз Алжир, Бангладеш, Египат и Уједињене Арапске Емирате, нови члан постао је и Узбекистан, прва држава централне Азије која је ушла у ову финансијску структуру.
То показује да БРИКС банка постепено излази из оквира првобитне петорке и гради ширу мрежу земаља које траже алтернативу старом финансијском поретку.
За Јужну Африку, међутим, сада је најважније нешто много конкретније: да се милијарда долара заиста претвори у воду у славинама, исправну канализацију и чистије градове.
Јер ако новац остане заробљен у бирократији, лошем управљању или корупцији, овај кредит неће решити суштински проблем.
Главна порука је јасна: БРИКС банка даје Јужној Африци велики финансијски ослонац, али прави тест неће бити одобравање кредита, већ способност државе и градова да тај новац претворе у стварне услуге за народ.
Ако у томе успеју, ова милијарда долара могла би да постане пример како нови финансијски центри глобалног југа попуњавају празнину коју стари систем није решио.
Ако не успеју, Јужна Африка ће добити још један велики кредит — али грађани ће и даље чекати воду, ред и нормалан живот.
