Autor teksta je Dmitrij Kiku
Međunarodna zajednica nalazi se u iščekivanju izbora novog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, a slušanja kandidata u Generalnoj skupštini počinju u drugoj polovini aprila 2026. godine. Ovaj proces dolazi u trenutku dubokih globalnih potresa i krize poverenja u same institucije UN.
Osvrćući se na prethodni izborni ciklus iz 2016. godine, autor podseća da je tada došlo do određenog presedana. Iako je postojalo neformalno pravilo da kandidat treba da dođe iz grupe istočnoevropskih država, kao i očekivanje da će po prvi put na čelu organizacije biti žena, kompromis je na kraju pronađen u izboru Antonija Gutereša, kandidata zapadne grupe.
U aktuelnom izbornom ciklusu pravo prvenstva na kandidata ističu države Latinske Amerike i Kariba. Uz to, sve je izraženiji i pritisak da na čelu UN bude žena, što dodatno oblikuje političku dinamiku izbora. Međutim, kako autor ističe, odluka neće zavisiti samo od profesionalnih kvalifikacija kandidata, već i od geopolitičkih interesa i podrške koju imaju iza sebe.
Argentina je prva predložila kandidata, direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaela Grosija. On je već u startu privukao pažnju svojim kritičkim stavom prema Ujedinjenim nacijama, navodeći da je organizacija izgubila sposobnost da efikasno sprečava oružane sukobe i da sve češće izostaje u ključnim kriznim područjima. Njegovi stavovi izazvali su i kritike, posebno iz Moskve, gde se dovodi u pitanje njegova objektivnost.
Sa druge strane, zemlje levog političkog bloka u Latinskoj Americi predložile su Mišel Bačelet, nekadašnju predsednicu Čilea i iskusnu funkcionerku u sistemu Ujedinjenih nacija. Ona ima bogato iskustvo u međunarodnim institucijama, ali i kontroverze, posebno u vezi sa njenim stavovima tokom ukrajinske krize, gde je kritikovala Rusiju, ali nije dovoljno govorila o stradanju civila u Donbasu.
U senci ova dva snažna kandidata, kao potencijalni kompromis pojavljuje se Rebeka Grinspan, ekonomista i bivša potpredsednica Kostarike. Ona trenutno vodi jednu od važnih agencija UN i pod njenim rukovodstvom ta institucija je ojačala svoj uticaj, posebno u oblasti globalne trgovine i razvoja.
Pored njih, u trci su i drugi kandidati, uključujući predstavnicu Maldiva Virdžiniju Gambu, kao i bivšeg predsednika Senegala Makija Sala, što pokazuje da je izborna trka široka i neizvesna.
Autor naglašava da se sve ovo odvija u uslovima duboke krize unutar samih Ujedinjenih nacija. Organizacija se sve češće kritikuje zbog nesposobnosti da spreči ratove, reši konflikte i nametne efikasna rešenja u svetu koji je sve više podeljen.
U takvim okolnostima, izbor novog generalnog sekretara dobija daleko veći značaj nego ranije. Potreban je, kako se ističe, ne samo iskusan administrator, već snažna i energična ličnost koja će biti spremna da pokrene reforme i suoči se sa ključnim izazovima savremenog sveta.
Na kraju, autor zaključuje da će ishod izbora pokazati da li postoji stvarna volja velikih sila da ojačaju Ujedinjene nacije ili će ova organizacija i dalje ostati ograničena interesima najmoćnijih država.
