Бела кућа затражила је од компаније ОпенАИ да објављивање свог новог модела вештачке интелигенције GPT-5.6 ограничи на уски круг партнера које би претходно одобрила америчка влада.
Разлог су, како се наводи, изузетно напредне могућности модела и страх да би његова неконтролисана употреба могла да отвори озбиљна безбедносна питања, посебно у области сајбер способности.
Овај потез долази у тренутку када у Вашингтону расте забринутост због нове генерације система вештачке интелигенције. Недавно је и конкурентска компанија била приморана да повуче своје најнапредније моделе након мера контроле извоза, јер су њихове могућности изазвале узбуну у политичким и финансијским круговима.
Према наводима упућених, нови модел ОпенАИ-ја сматра се упоредивим са тим најмоћнијим системима. Компанија је пристала да привремено ограничи његову доступност, док се не пронађе јаснији модел за јавно лансирање.
Директор ОпенАИ-ја Сем Алтман обавестио је запослене да америчка влада тренутно жели да одобрава приступ моделу појединачно, за сваког клијента. Он је навео да то није решење које компанија жели на дуже стазе, али да ће сарађивати са владом и остатком индустрије како би се дошло до одрживијег приступа.
Америчка администрација је раније овог месеца увела правило по коме компаније које развијају најнапредније AI моделе треба да их добровољно доставе на владину ревизију 30 дана пре објављивања. Ипак, јасан механизам примене тог правила још није успостављен.
Због тога међу технолошким компанијама влада конфузија око тога ко заправо води регулацију вештачке интелигенције и по којим правилима ће се убудуће одлучивати о објављивању најмоћнијих модела.
Стручњаци сматрају да влада мора да има улогу у питањима AI безбедности, нарочито када је реч о националној безбедности. Међутим, упозоравају да тренутни приступ делује нетранспарентно, недоследно и опасно по развој читаве индустрије.
У средишту спора сада је питање да ли најмоћнији модели вештачке интелигенције треба да буду третирани као обичан технолошки производ или као потенцијално стратешко средство које држава мора да контролише пре него што постане доступно ширем тржишту.

