Влада Непала затражила је од компанија „Мета“ и „ТикТок“ да знатно брже уклањају спорне садржаје са друштвених мрежа и да своје алгоритме подесе тако да одређене објаве аутоматски блокирају чим се појаве.
Захтев је посебно занимљив због недавне политичке историје Непала — претходна влада срушена је после масовних протеста генерације З, чији је непосредни окидач била управо забрана великог броја друштвених мрежа.
Непалске власти сада су од представника „Мете“ и „ТикТока“ затражиле хитније реаговање на графичке снимке жртава, лажне и АИ-генерисане видео-снимке и фотографије, дезинформације и преваре које се шире после катастрофалних поплава у земљи.
Посебан проблем представљају стари снимци који се поново објављују као да приказују актуелну катастрофу, као и снимци направљени помоћу вештачке интелигенције који се представљају као стварни.
Власти су откриле и лажне QR кодове преко којих преваранти наводно прикупљају новац за жртве поплава.
Координатор владине радне групе за регулисање друштвених мрежа Биџај Кумар Рој рекао је да је од компанија затражено да своје алгоритме учине „проактивним“, односно да графички и лажни садржај буде блокиран практично одмах након објављивања.
Непалске власти незадовољне су тиме што платформама тренутно треба између 24 и 48 часова да реагују на пријављени садржај.
Од компанија је затражено и да узнемирујуће фотографије и видео-снимке, нарочито оне на којима се виде жртве катастрофе и њене последице, одмах замагљују.
Влада је формирала и посебан тим који ће пратити садржај на интернету током кризе, а полиција ће идентификовати особе за које се сумња да производе или шире злонамерне садржаје и против њих покретати поступке.
Овај потез носи снажну политичку иронију због догађаја који су само годину дана раније потресли Непал.
Претходна влада је у септембру 2025. блокирала 26 великих друштвених мрежа и комуникационих платформи јер нису испуниле захтев да се региструју у Непалу. Међу блокираним сервисима били су Фејсбук, Инстаграм, Јутјуб, Вотсап, Икс, Редит и друге платформе.
Одлука је изазвала масовне протесте младих, познате као побуна генерације З, који су се убрзо проширили на питања корупције, непотизма и начина управљања земљом.
У сукобима и нередима погинуло је више десетина људи, влада премијера К. П. Шарме Олија је пала, а парламент је распуштен.
На изборима у марту 2026. убедљиво је победила Странка националне независности, која је политички профитирала од огромног незадовољства које је избило током побуне генерације З, а нови премијер постао је Балендра Шах.
Тако се непуних годину дана након што је покушај контроле друштвених мрежа помогао да се покрене побуна која је срушила претходну власт, нова непалска влада поново нашла пред питањем где се завршава борба против лажних и штетних садржаја, а где почиње контрола онога што грађани могу да виде и објављују на интернету.
