Органски отпад који настаје губитком и бацањем хране значајно доприноси емисији гасова са ефектом стаклене баште и додатно појачава глобално загревање, упозоравају стручњаци.
На Форуму „Нулти отпад 2026” о овој теми говорила је Ана Каталина Суарез Пења, виша директорка за стратегију и иновације у Глобалној мрежи банака хране.
Она је истакла да скоро 20 одсто глобалних емисија метана потиче од органског отпада, док отпад од хране чини око 77 одсто тог укупног износа.
Суарез Пења је указала на велики парадокс савременог света — са једне стране огромне количине хране се губе и бацају, док се са друге стране 2,5 милијарди људи широм планете суочава са несигурношћу у снабдевању храном.
Према њеним речима, банке хране повезују та два проблема, јер спречавају бацање употребљиве хране и усмеравају је ка људима којима је потребна.
Она је нагласила да су питања несигурности у снабдевању храном, коришћења земљишта, пољопривреде и система производње хране све присутнија на климатским самитима од COP28.
Климатске непогоде, попут поплава, екстремних киша и шумских пожара, све више утичу на стабилност снабдевања храном, жетву и трошкове производње, укључујући и раст цена ђубрива.
Суарез Пења је оценила да ће спречавање губитка и бацања хране бити једна од важних тема на COP31, у оквиру шире агенде нултог отпада.
Она је поручила да је најважније спречити настанак отпада већ на почетку, јер је најбољи отпад онај који никада не настане.
