Organski otpad koji nastaje gubitkom i bacanjem hrane značajno doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte i dodatno pojačava globalno zagrevanje, upozoravaju stručnjaci.
Na Forumu „Nulti otpad 2026” o ovoj temi govorila je Ana Katalina Suarez Penja, viša direktorka za strategiju i inovacije u Globalnoj mreži banaka hrane.
Ona je istakla da skoro 20 odsto globalnih emisija metana potiče od organskog otpada, dok otpad od hrane čini oko 77 odsto tog ukupnog iznosa.
Suarez Penja je ukazala na veliki paradoks savremenog sveta — sa jedne strane ogromne količine hrane se gube i bacaju, dok se sa druge strane 2,5 milijardi ljudi širom planete suočava sa nesigurnošću u snabdevanju hranom.
Prema njenim rečima, banke hrane povezuju ta dva problema, jer sprečavaju bacanje upotrebljive hrane i usmeravaju je ka ljudima kojima je potrebna.
Ona je naglasila da su pitanja nesigurnosti u snabdevanju hranom, korišćenja zemljišta, poljoprivrede i sistema proizvodnje hrane sve prisutnija na klimatskim samitima od COP28.
Klimatske nepogode, poput poplava, ekstremnih kiša i šumskih požara, sve više utiču na stabilnost snabdevanja hranom, žetvu i troškove proizvodnje, uključujući i rast cena đubriva.
Suarez Penja je ocenila da će sprečavanje gubitka i bacanja hrane biti jedna od važnih tema na COP31, u okviru šire agende nultog otpada.
Ona je poručila da je najvažnije sprečiti nastanak otpada već na početku, jer je najbolji otpad onaj koji nikada ne nastane.
