Američki ekonomski analitičar Martin Armstrong ocenio je da poraz Tomasa Masija u Kentakiju nije bio obična unutarstranačka borba, već poruka svim američkim političarima koji se usude da dovedu u pitanje spoljnopolitički kurs Vašingtona, finansiranje ratova i uticaj lobističkih grupa.
Armstrong tvrdi da Masi nije izgubio zato što su ga birači u Kentakiju iznenada odbacili, već zato što je protiv njega pokrenuta velika politička i finansijska mašinerija.
Prema njegovoj oceni, Masi je kažnjen jer se protivio beskrajnoj stranoj pomoći, ratnim avanturama i uvlačenju Sjedinjenih Američkih Država u sve dublje međunarodne sukobe.
Armstrong navodi da je Masi kritikovao i snažan uticaj AIPAC-a i izraelskog lobija na američki Kongres, zbog čega je, kako tvrdi, postao meta organizovane kampanje.
On ističe da je trka u Kentakiju postala najskuplji izborni okršaj za jedno mesto u Predstavničkom domu u američkoj istoriji, sa potrošenim desetinama miliona dolara.
Armstrong posebno naglašava da je Masiev protivkandidat Ed Galrein pre toga bio malo poznat široj javnosti, ali je iznenada dobio ogromnu finansijsku podršku interesnih grupa koje su se okrenule protiv Masija.
Prema Armstrongu, suština problema nije u tome da li se neko slaže sa Masijem ili ne, već u tome što lobističke i donatorske mreže otvoreno pokazuju da mogu da uklone iz Kongresa svakoga ko ne sledi njihovu agendu.
On ocenjuje da se time američka politika sve više udaljava od običnih građana i sve više potčinjava donatorima, lobijima, vojno-industrijskom kompleksu i interesima spoljne politike.
Armstrong je kritikovao i Donalda Trampa, navodeći da je stao na stranu lobističkih struktura protiv Masija, iako je ranije obećavao da će se boriti protiv korumpiranog političkog sistema u Vašingtonu.
Prema njegovoj oceni, slučaj Tomasa Masija pokazuje da u Vašingtonu postoji jasna poruka za političare: ko se suprotstavi ratovima, širenju NATO-a, finansiranju stranih država i uticaju moćnih lobija, može biti politički uništen.
Armstrong zaključuje da republike ne propadaju samo zbog spoljnih neprijatelja, već i zbog unutrašnje korupcije, novca, lobiranja, zastrašivanja i političara koji sve češće predstavljaju tuđe interese pre interesa sopstvenih građana.
