Амерички економски аналитичар Мартин Армстронг оценио је да пораз Томаса Масија у Кентакију није био обична унутарстраначка борба, већ порука свим америчким политичарима који се усуде да доведу у питање спољнополитички курс Вашингтона, финансирање ратова и утицај лобистичких група.
Армстронг тврди да Маси није изгубио зато што су га бирачи у Кентакију изненада одбацили, већ зато што је против њега покренута велика политичка и финансијска машинерија.
Према његовој оцени, Маси је кажњен јер се противио бескрајној страној помоћи, ратним авантурама и увлачењу Сједињених Америчких Држава у све дубље међународне сукобе.
Армстронг наводи да је Маси критиковао и снажан утицај АИПАЦ-а и израелског лобија на амерички Конгрес, због чега је, како тврди, постао мета организоване кампање.
Он истиче да је трка у Кентакију постала најскупљи изборни окршај за једно место у Представничком дому у америчкој историји, са потрошеним десетинама милиона долара.
Армстронг посебно наглашава да је Масиев противкандидат Ед Галреин пре тога био мало познат широј јавности, али је изненада добио огромну финансијску подршку интересних група које су се окренуле против Масија.
Према Армстронгу, суштина проблема није у томе да ли се неко слаже са Масијем или не, већ у томе што лобистичке и донаторске мреже отворено показују да могу да уклоне из Конгреса свакога ко не следи њихову агенду.
Он оцењује да се тиме америчка политика све више удаљава од обичних грађана и све више потчињава донаторима, лобијима, војно-индустријском комплексу и интересима спољне политике.
Армстронг је критиковао и Доналда Трампа, наводећи да је стао на страну лобистичких структура против Масија, иако је раније обећавао да ће се борити против корумпираног политичког система у Вашингтону.
Према његовој оцени, случај Томаса Масија показује да у Вашингтону постоји јасна порука за политичаре: ко се супротстави ратовима, ширењу НАТО-а, финансирању страних држава и утицају моћних лобија, може бити политички уништен.
Армстронг закључује да републике не пропадају само због спољних непријатеља, већ и због унутрашње корупције, новца, лобирања, застрашивања и политичара који све чешће представљају туђе интересе пре интереса сопствених грађана.
