Desetine hiljada ljudi izašle su na ulice Buenos Ajresa i drugih argentinskih gradova u znak protesta protiv smanjenja finansiranja javnih univerziteta koje sprovodi predsednik Havijer Milej.
Studenti, profesori, istraživači, sindikati i građani različitih političkih uverenja okupili su se kako bi poručili da je besplatno visoko obrazovanje jedan od temelja argentinskog društva i da država ne sme da ga urušava merama štednje.
Argentina ima sistem javnih univerziteta bez školarina još od 1949. godine. Taj sistem dugo se smatra jednim od najvažnijih simbola društvene pokretljivosti, jer je generacijama omogućavao da deca iz siromašnijih porodica steknu visoko obrazovanje i profesionalnu budućnost.
Protest je usledio u trenutku kada Milejeva vlada nastavlja oštre rezove javne potrošnje, tvrdeći da je to neophodno kako bi se zaustavilo rasipanje novca, smanjio deficit i prekinuo model koji, po mišljenju vlasti, godinama proizvodi korupciju i ekonomsku nestabilnost.
Međutim, protivnici takve politike tvrde da se štednja najteže obrušava na obrazovanje, nauku, istraživanje i ljude koji zavise od javnih institucija.
Kongres je ranije usvojio zakon kojim je trebalo povećati finansiranje univerziteta i plate nastavnika, ali vlada taj zakon nije primenila, već ga osporava pred sudom. Očekuje se da će se o tom pitanju izjasniti Vrhovni sud.
Profesori i zaposleni na univerzitetima tvrde da im je realna kupovna moć drastično opala zbog inflacije i smanjenja budžeta. Prema procenama, plate univerzitetskih profesora u realnom iznosu pale su za oko trećinu od dolaska Mileja na vlast.
Zbog takvih uslova, sve veći broj istraživača napušta javne institucije, dok univerziteti upozoravaju da ne mogu da održe kvalitet nastave, istraživanja i osnovnog funkcionisanja.
Milejevi saradnici odbacuju kritike i tvrde da je protest politički motivisan. Oni navode da je vlada nadoknadila univerzitetima deo povećanih operativnih troškova, ali sindikati i studenti smatraju da su ta sredstva nedovoljna.
Sam Milej već dugo napada univerzitete kao mesta ideološke indoktrinacije i tvrdi da je neophodno preseći sistem državnog finansiranja koji, prema njegovoj oceni, služi birokratiji i političkim interesima.
Ipak, za veliki deo argentinskog društva javni univerziteti nisu samo budžetska stavka, već nacionalna institucija. Argentinski sistem javnog visokog obrazovanja iznedrio je brojne naučnike, lekare, inženjere, profesore, javne ličnosti i pet dobitnika Nobelove nagrade.
Zbog toga su demonstranti poručili da se ne bore samo za plate i budžete, već za pravo budućih generacija da studiraju bez obzira na imovinsko stanje.
Protesti dolaze u trenutku kada Milej beleži pad popularnosti zbog slabljenja ekonomske aktivnosti, pada plata, rasta nezaposlenosti i sve većeg nezadovoljstva građana zbog posledica oštrih mera štednje.
Dodatni udar za vlast predstavljaju i afere koje su pogodile njegovo okruženje, uključujući pitanja o troškovima i imovini bliskih saradnika.
Poruka sa ulica Argentine je jasna: deo građana smatra da se država ne može spasavati rušenjem obrazovanja i da javni univerziteti ne smeju postati žrtva politike radikalne štednje.
