Десетине хиљада људи изашле су на улице Буенос Ајреса и других аргентинских градова у знак протеста против смањења финансирања јавних универзитета које спроводи председник Хавијер Милеј.
Студенти, професори, истраживачи, синдикати и грађани различитих политичких уверења окупили су се како би поручили да је бесплатно високо образовање један од темеља аргентинског друштва и да држава не сме да га урушава мерама штедње.
Аргентина има систем јавних универзитета без школарина још од 1949. године. Тај систем дуго се сматра једним од најважнијих симбола друштвене покретљивости, јер је генерацијама омогућавао да деца из сиромашнијих породица стекну високо образовање и професионалну будућност.
Протест је уследио у тренутку када Милејева влада наставља оштре резове јавне потрошње, тврдећи да је то неопходно како би се зауставило расипање новца, смањио дефицит и прекинуо модел који, по мишљењу власти, годинама производи корупцију и економску нестабилност.
Међутим, противници такве политике тврде да се штедња најтеже обрушава на образовање, науку, истраживање и људе који зависе од јавних институција.
Конгрес је раније усвојио закон којим је требало повећати финансирање универзитета и плате наставника, али влада тај закон није применила, већ га оспорава пред судом. Очекује се да ће се о том питању изјаснити Врховни суд.
Професори и запослени на универзитетима тврде да им је реална куповна моћ драстично опала због инфлације и смањења буџета. Према проценама, плате универзитетских професора у реалном износу пале су за око трећину од доласка Милеја на власт.
Због таквих услова, све већи број истраживача напушта јавне институције, док универзитети упозоравају да не могу да одрже квалитет наставе, истраживања и основног функционисања.
Милејеви сарадници одбацују критике и тврде да је протест политички мотивисан. Они наводе да је влада надокнадила универзитетима део повећаних оперативних трошкова, али синдикати и студенти сматрају да су та средства недовољна.
Сам Милеј већ дуго напада универзитете као места идеолошке индоктринације и тврди да је неопходно пресећи систем државног финансирања који, према његовој оцени, служи бирократији и политичким интересима.
Ипак, за велики део аргентинског друштва јавни универзитети нису само буџетска ставка, већ национална институција. Аргентински систем јавног високог образовања изнедрио је бројне научнике, лекаре, инжењере, професоре, јавне личности и пет добитника Нобелове награде.
Због тога су демонстранти поручили да се не боре само за плате и буџете, већ за право будућих генерација да студирају без обзира на имовинско стање.
Протести долазе у тренутку када Милеј бележи пад популарности због слабљења економске активности, пада плата, раста незапослености и све већег незадовољства грађана због последица оштрих мера штедње.
Додатни удар за власт представљају и афере које су погодиле његово окружење, укључујући питања о трошковима и имовини блиских сарадника.
Порука са улица Аргентине је јасна: део грађана сматра да се држава не може спасавати рушењем образовања и да јавни универзитети не смеју постати жртва политике радикалне штедње.
