Међународни кривични суд у Хагу убрзано покушава да прекине зависност од америчких технолошких компанија и финансијског система након што су санкције Вашингтона почеле да угрожавају свакодневно функционисање његових судија, тужилаца и службеника.
Америчке санкције до сада су погодиле 13 високих званичника и запослених у Суду, међу којима је девет од укупно 18 судија, оба заменика тужиоца, бивши главни тужилац и један службеник.
Вашингтон је санкције увео због поступака МКС-а против америчких и израелских држављана, посебно због истраге рата у Гази и налога за хапшење израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.
Последице америчких мера далеко превазилазе територију Сједињених Америчких Држава.
Због доминантног положаја америчких банака, картичарских компанија, технолошких корпорација и интернет услуга, особе које се нађу на америчкој листи санкција практично могу да изгубе приступ великом делу светског финансијског и дигиталног система.
Санкционисане судије и тужиоци већ су се суочавали са блокираним банкарским рачунима, кредитним картицама, електронском поштом и различитим интернет услугама.
Појединима је онемогућено коришћење услуга компанија као што су „Мајкрософт“, „Амазон“ и „Епл“, иако живе и раде ван Сједињених Америчких Држава.
Посебан проблем представља чињеница да и европске банке и компаније често примењују америчке санкције како не би саме изгубиле приступ америчком тржишту и финансијском систему.
Због тога се ефекат санкција шири далеко изван онога што је Вашингтон формално прописао.
Међународни кривични суд је због тог ризика почео да мења сопствену технолошку инфраструктуру.
Суд је одлучио да део свог дигиталног пословања пребаци са „Мајкрософт офиса“ на OpenDesk, европски систем отвореног кода који развија немачки Центар за дигитални суверенитет.
Циљ је да Суд више не зависи од компаније која би, у случају нових америчких санкција, могла бити приморана да му преко ноћи укине приступ кључним програмима, електронској пошти или складиштењу података.
Сличан процес одвија се и у банкарству.
МКС и холандске власти траже финансијске институције и системе који би могли да обезбеде несметано функционисање Суда чак и у случају да америчке санкције буду додатно проширене.
Проблем је што је веома мали број великих светских банака потпуно независан од америчког долара, америчких кореспондентских банака или пословања у Сједињеним Америчким Државама.
Због тога чак и банке које немају законску обавезу да примењују америчке санкције често прекидају пословне односе са санкционисаним особама како би избегле било какав ризик.
Холандска влада, као домаћин Међународног кривичног суда, већ разговара са домаћим компанијама како би спречила прекомерно спровођење америчких мера и помогла Суду да пронађе алтернативне финансијске и технолошке услуге.
Санкције су тако показале колики утицај Вашингтон може да оствари над институцијом која се налази у Холандији и чији су оснивачи државе широм света, иако саме Сједињене Америчке Државе нису чланица МКС-а.
Иако Међународни кривични суд као институција формално није стављен на америчку листу санкција, санкционисање све већег броја његових судија и тужилаца практично приморава Суд да гради паралелну технолошку и финансијску инфраструктуру.
Случај је истовремено отворио много шире питање за Европу – колико су њене институције заиста независне ако Вашингтон преко америчких банака, софтвера и технолошких компанија може да им ограничи приступ основним услугама.
