Američka ekonomija sve više pokazuje duboku pukotinu između zvanične slike koju predstavlja Vašington i stvarnog života običnih građana.
Dok vlasti govore o snažnoj ekonomiji, niskoj nezaposlenosti i rastu berzanskih indeksa, milioni Amerikanaca sve teže pokrivaju osnovne troškove života i sve dublje ulaze u dugove.
Amerikanci sada duguju oko 1,3 biliona dolara po kreditnim karticama, dok prosečno domaćinstvo koje ima dug na kartici duguje više od 11.000 dolara.
To više nije dug za luksuz, putovanja ili nepotrebnu potrošnju. Sve veći broj ljudi koristi kreditne kartice da bi platio hranu, račune, gorivo, kiriju, zdravstvene troškove i svakodnevni život.
Posebno je alarmantan podatak da 42 odsto Amerikanaca veruje da će dug na kreditnim karticama nositi do kraja života. To znači da skoro polovina građana više ne vidi dug kao privremeni problem, već kao trajno stanje iz kojeg nema izlaza.
To nije znak prosperiteta, već ozbiljan simptom sistemskog ekonomskog slabljenja.
Godinama su cene rasle brže od plata, dok su vlasti tvrdile da je ekonomija zdrava jer su berzanski indeksi visoki. Ali prosečan čovek ne živi od vrednosti akcija na Volstritu, već od mesečnih prihoda koji se sve brže tope pod udarom cena stanovanja, hrane, osiguranja, prevoza i energenata.
Kamatne stope na mnogim kreditnim karticama sada su iznad 20 odsto, dok kod dela potrošača, uz kazne i naknade, dostižu i 25 do 30 odsto. Na tim nivoima dug raste brže nego što veliki broj ljudi može realno da ga otplati.
Tako se stvara krug trajne zavisnosti od duga, u kojem građani sve češće plaćaju kamatu, a ne glavnicu.
Posebno je opasno što se sve više prelazi sa produktivnog zaduživanja na zaduživanje radi preživljavanja. Jedno je pozajmiti novac za pokretanje posla ili kupovinu imovine koja može doneti budući prihod. Sasvim drugo je zaduživati se da bi se kupila hrana ili platili računi za struju.
Takvo zaduživanje samo privremeno odlaže slom, dok konačan ishod čini još težim.
Šira slika je još mračnija. Amerikanci istovremeno nose oko 1,7 biliona dolara duga za automobile, više od 12 biliona dolara hipotekarnog duga, kao i ogromne iznose studentskih kredita i ličnih pozajmica. Ukupan dug domaćinstava dostigao je istorijske nivoe.
Upravo zato srednja klasa nestaje. Ljudi sve više rade samo da bi servisirali dugove, dok kupovna moć njihovih prihoda nastavlja da pada.
Zvanični narativ tvrdi da je nezaposlenost niska i da ekonomija raste, ali građani iz godine u godinu osećaju da su siromašniji. To dvoje može postojati istovremeno kada inflacija i otplata dugova pojedu stvarni raspoloživi prihod.
Prvi znaci pritiska već su vidljivi. Kašnjenja u otplati kreditnih kartica i auto-kredita naglo rastu, posebno među mlađim građanima i domaćinstvima sa nižim prihodima.
Kada neizvršenja obaveza počnu da se šire, banke pooštravaju uslove kreditiranja, što potom smanjuje likvidnost u čitavoj potrošačkoj ekonomiji.
Ironija je u tome što se Vašington ponaša na isti način kao prezaduženi potrošač. Federalna vlada redovno pravi deficite od bilion dolara, dok troškovi kamata na nacionalni dug dostižu nivoe koji su istorijski povezivani sa krizama državnog duga.
Društvo u suštini preslikava ponašanje države. Kada vlast živi od duga, dug postaje normalan model i za građane.
Zato će poverenje biti ključno pitanje u narednom periodu. Kada potrošači izgube veru u sopstvenu finansijsku budućnost, oni menjaju ponašanje. Odlažu kupovinu kuće, osnivanje porodice, ulaganja, preduzetništvo i dugoročne planove.
Preživljavanje tada zamenjuje razvoj, a ekonomska struktura počinje da se urušava iznutra.
Dug po kreditnim karticama od 1,3 biliona dolara nije samo statistika. To je dokaz da milioni ljudi u Americi više ne mogu da održe životni standard samo od svojih prihoda.
Dok Vašington nastavlja da govori o snažnoj ekonomiji, sve veći broj građana živi u stvarnosti u kojoj se svakodnevni život finansira dugom, a budućnost postaje sve neizvesnija.
