U Sjedinjenim Američkim Državama sve jača otpor izgradnji ogromnih centara podataka, koji su neophodni za razvoj veštačke inteligencije.
Kompanije poput Amazona, Gugla, Mete, Majkrosofta i Orakla planiraju ulaganja od stotina milijardi dolara u novu infrastrukturu, ali se širom zemlje sve više lokalnih zajednica protivi takvim projektima.
Glavni razlozi za otpor su strah od buke, ogromne potrošnje struje, novih dalekovoda, uticaja na vodu i izgleda čitavih naselja. Mnogi stanovnici ne žele da im se u blizini kuća i farmi grade kompleksi koji liče na industrijske zone ili vojne objekte.
Prema procenama, samo u prva tri meseca 2026. godine otkazano je najmanje 20 projekata centara podataka, vrednih oko 42 milijarde dolara, nakon pritiska lokalnog stanovništva. U poslednje tri godine ukupno su propali projekti vredni oko 85 milijardi dolara.
Otpor se više ne pojavljuje samo u mestima koja su direktno pogođena izgradnjom. Istraživanja pokazuju da su i Amerikanci koji žive daleko od takvih objekata sve skeptičniji prema ekspanziji centara podataka.
Ipak, tehnološke kompanije i američka administracija smatraju da je izgradnja ove infrastrukture ključna za trku sa Kinom u oblasti veštačke inteligencije. Vašington zato želi brže izdavanje dozvola, više električne energije i nove izvore napajanja.
Problem je što centri podataka troše ogromne količine struje. Pojedini projekti zahtevaju snagu kakvu koristi milion domaćinstava, a očekuje se da će potrošnja električne energije za veštačku inteligenciju narednih godina višestruko porasti.
Zbog toga se u SAD već vodi rasprava o tome ko će platiti širenje elektroenergetske mreže, da li će rasti cene struje i koliko će nove elektrane, gasne turbine i dalekovodi dodatno izazvati nezadovoljstvo stanovništva.
U nekim državama pokušavaju da smire javnost uvođenjem pravila po kojima velike tehnološke kompanije moraju da plate većinu rezervisane električne snage, čak i ako je ne potroše, kako trošak ne bi pao na obične građane.
Međutim, pobuna protiv centara podataka postaje sve jača i sve više ulazi u političku kampanju. Kandidati za guvernere i lokalni zvaničnici sada moraju javno da odgovaraju da li podržavaju širenje infrastrukture za veštačku inteligenciju ili su na strani stanovnika koji ne žele takve objekte u svojim mestima.
Tako se američki tehnološki bum suočava sa neočekivanom preprekom: veštačka inteligencija može da napreduje samo ako ima dovoljno struje, prostora i centara podataka, ali sve više građana ne želi da cena tog napretka bude plaćena u njihovom dvorištu.
