Mali avion udario je u CITIC Tower, najviši neboder u Pekingu, pri čemu je poginuo pilot, dok je 13 osoba na zemlji povređeno.
Nesreća se dogodila uprkos tome što Peking ima jednu od najstrožih kontrola vazdušnog prostora na svetu. Udar je izazvao paniku u centru kineske prestonice, jer su se staklo i delovi aviona sručili na ulice.
Ipak, samo nekoliko sati kasnije, prizori oko mesta nesreće izgledali su kao da se ništa nije dogodilo. Objave o incidentu, uključujući i snimke koji su se brzo proširili internetom, uklonjene su sa kineskih društvenih mreža.
Vlasti se u prvi mah nisu oglašavale, a državni mediji nisu izveštavali o nesreći. Tek kasnije je objavljeno da je „jednomotorni laki sportski dvosed“ udario u visoku zgradu, da je pilot bio jedina osoba u letelici i da je istraga u toku.
CITIC Tower, poznat i kao China Zun, visok je 528 metara i od 2018. godine predstavlja najvišu zgradu u Pekingu. U njemu se nalaze prostorije velikih kompanija, a okolina pripada jednom od najvažnijih poslovnih delova grada, gde su smeštene ambasade, finansijske institucije i diplomatska predstavništva.
Prema snimcima koji su kratko bili dostupni na internetu, avion je udario u gornji deo zgrade, nakon čega su delovi letelice počeli da padaju po ulicama. Na osnovu oznaka vidljivih na fotografijama, pretpostavlja se da je reč o lakom sportskom avionu domaće proizvodnje, koji koristi lokalna avio-kompanija za obuku pilota, panoramske letove i snimanje iz vazduha.
Posle udara, iz nebodera su evakuisani ljudi, a na ulicama su se pojavile brojne policijske, vatrogasne i medicinske ekipe. U subotu su putevi oko zgrade bili zatvoreni, a pristup je bio dozvoljen samo osobama koje su mogle da dokažu da rade u tom području.
I dalje nije poznato da li je reč o nesrećnom slučaju ili namernom činu. Jedno od najvažnijih pitanja je kako je pilot uopšte uspeo da uđe u strogo kontrolisani vazdušni prostor kineske prestonice, gde su čak i letovi dronova praktično zabranjeni.
Za let bilo kog lakog aviona u Pekingu potrebna su odobrenja civilnih vazduhoplovnih vlasti i vojske. Zato ovaj incident otvara ozbiljna pitanja o bezbednosnim propustima, ali i o načinu na koji kineske vlasti kontrolišu informacije u kriznim situacijama.
Informaciona blokada posle nesreće pokazala je koliko brzo kineski sistem cenzure reaguje kada proceni da bi neki događaj mogao da izazove uznemirenje javnosti ili nanese štetu ugledu države.
