Мали авион ударио је у CITIC Tower, највиши небодер у Пекингу, при чему је погинуо пилот, док је 13 особа на земљи повређено.
Несрећа се догодила упркос томе што Пекинг има једну од најстрожих контрола ваздушног простора на свету. Удар је изазвао панику у центру кинеске престонице, јер су се стакло и делови авиона сручили на улице.
Ипак, само неколико сати касније, призори око места несреће изгледали су као да се ништа није догодило. Објаве о инциденту, укључујући и снимке који су се брзо проширили интернетом, уклоњене су са кинеских друштвених мрежа.
Власти се у први мах нису оглашавале, а државни медији нису извештавали о несрећи. Тек касније је објављено да је „једномоторни лаки спортски двосед“ ударио у високу зграду, да је пилот био једина особа у летелици и да је истрага у току.
CITIC Tower, познат и као China Zun, висок је 528 метара и од 2018. године представља највишу зграду у Пекингу. У њему се налазе просторије великих компанија, а околина припада једном од најважнијих пословних делова града, где су смештене амбасаде, финансијске институције и дипломатска представништва.
Према снимцима који су кратко били доступни на интернету, авион је ударио у горњи део зграде, након чега су делови летелице почели да падају по улицама. На основу ознака видљивих на фотографијама, претпоставља се да је реч о лаком спортском авиону домаће производње, који користи локална авио-компанија за обуку пилота, панорамске летове и снимање из ваздуха.
После удара, из небодера су евакуисани људи, а на улицама су се појавиле бројне полицијске, ватрогасне и медицинске екипе. У суботу су путеви око зграде били затворени, а приступ је био дозвољен само особама које су могле да докажу да раде у том подручју.
И даље није познато да ли је реч о несрећном случају или намерном чину. Једно од најважнијих питања је како је пилот уопште успео да уђе у строго контролисани ваздушни простор кинеске престонице, где су чак и летови дронова практично забрањени.
За лет било ког лаког авиона у Пекингу потребна су одобрења цивилних ваздухопловних власти и војске. Зато овај инцидент отвара озбиљна питања о безбедносним пропустима, али и о начину на који кинеске власти контролишу информације у кризним ситуацијама.
Информациона блокада после несреће показала је колико брзо кинески систем цензуре реагује када процени да би неки догађај могао да изазове узнемирење јавности или нанесе штету угледу државе.

