Бивши лидери ОВК Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи затражили су данас од специјалног суда у Хагу да их ослободи оптужби за ратне злочине на Косову и у Албанији, 1998-99. Претходно је ослобађање затражио и првооптужени Хашим Тачи, тврдећи да је “потпуно невин”.
Обраћањем оптужених судијама, окончано је судјење које је пред Специјализованим већима Косова у Хагу, почело у априлу 2023.
Суд ће пресуду изрећи у року од 90 дана или, ако судијама буде потребно више времена, за додатних 60 дана.
Тужиоци су, прошле недеље, тврдили да су доказали кривицу оптужених и захтевали да они буду осудјени на по 45 година затвора.
Обраћајући се данас судијама, трећеоптужени Сељими оценио је да је ток судјења доказао да су оптужбе против њих потпуно неосноване и неправедне.
“Наш рат био је праведан, а оптужбе тужилаштва не стоје”, рекао је Сељими.
Другооптужени Весељи, бивши први обавештајац ОВК, рекао је да нема доказа да је починио неко кривично дело, ни незакониту радњу.
“Моји поступци су били хумани и законити, а моја савест је чиста”, казао је Весељи.
Четвртооптужени Краснићи тврдио је да никада није никоме нанео неправду, ни угрозио било чији живот и да су му петогодишњим притвором у Хагу прекршена људска права.
“Ја нисам имао моћ, команду, нити функције које се мени приписују у овом предмету”, рекао је Краснићи, који је био портпарол и, накратко, заменик команданта ОВК.
Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за злодела над Србима, Ромима и Албанцима “колаборационистима” у више од 40 притвора на Косову и на северу Албаније. Сви су били водећи чланови Главног штаба ОВК.
Трећеоптужени Сељими тврдио је данас да је тужилаштво, служећи се неистинитим оптужбама, “упорно покушавало да баци љагу на ослободилачки рат” ОВК.
На мети тужилаца, по Сељимијевим речима, био је Главни штаб ОВК, “као и независност Косова”.
“Повремено се чинило да се и сама независност Косова третира као удружени злочиначки подухват”, оценио је оптужени.
Сељими је тврдио и да је тужилаштво желело да “изједначи ОВК са злочинима које је починила Србија” и то је назвао “покушајем поновног писања историје” помоћу “оптужнице засноване на искривљеним тврдњама”.
Он је изјавио да му је “част што је био саборац Адема Јашарија и један од оснивача ОВК”, која је била “добровољачка војска састављена од цивила који нису имали другог избора” до да се бране од насиља српских власти.
“ОВК није имала други циљ до слободе. Није имала планове да напада цивиле и политичке противнике”, одбацио је Сељими наводе оптужнице о удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било преузимање контроле над Косовом злочинима над свим “противницима” ОВК.
Насупрот томе, по Сељимију, “Србија никада није крила свој циљ против Албанаца”.
Као доказ за то, он је навео сведочење генерала Веслија Кларка (Wеслеy Цларк), бившег команданта НАТО, да му је председник Србије Слободан Милошевић 1998. рекао: “Знамо ми како да поступимо с Албанцима. Њих све треба побити”.
“Знали смо то и ми. Шта је требало да ми радимо? Да чекамо да нас убију? Не, морали смо да пружимо отпор, Косово је морало да се брани”, изјавио је Сељими.
Он је казао да је “уверен да је урадио праву ствар” и да би “исто урадио и сада”.
Четвртооптужени Краснићи је оценио да се “неправедне” оптужбе “против нас и ОВК” темеље на наративима Милошевићеве власти, која је повела “многе ратове” у бившој Југославији и починила тешке злочине над косовским Албанцима.
Краснићи је оценио да му је оптужница приписала “улоге, овлашћења и одговорности које нисам имао”.
“У питању је измишљотина. Лице које је описано од тужилаштва није човек који стоји пред вама”, рекао је Краснићи.
По оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су индивидуално кривично одговорни за злодела припадника ОВК почињена током немедјународног оружаног сукоба у оквиру “широких и систематских напада на особе осумњичене да су се противиле ОВК”.
Оптужница у 10 тачака терети Тачија,Весељија, Сељимија и Краснићија за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Припадници ОВК починили су злочине над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999, пише у оптужници.
У оптужници је идентификовано 75 жртава – 51 српска, 23 албанске и једна ромска.
Шест тачака оптужнице терети Тачија (57), Весељија (58), Сељимија (54) и Краснићија (75) за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.
Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.
Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала “противницима”.
Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.
Сви оптужени изјавили су да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења на Косову, 4. и 5. новембру 2020.
Судјење Тачију и саоптуженима почело је пред судом у Хагу 3. априла 2023., а тужиоци су свој доказни поступак окончали 15. априла ове године.
У хашкој судници је сведочило 125 сведока оптужбе, а изјаве десетина других сведока, тужиоци су као доказе увели у писаном облику.
Доказни материјал тужилаштва чини и 3.000 докумената на албанском, српском и енглеском језику.
У одбрану Тачија, сведочила су седморица бивших медјународних званичника.
Краснићи је исказе сведока одбране суду доставио у писаном облику.
Сматрајући да тужиоци нису доказали њихову кривицу, другооптужени Весељи и трећеоптужени Сељими нису пред суд изводили сведоке одбране.
На судјењу Тачију и саоптуженима учествује и више од 150 жртава злочина из оптужнице.
Суд је, током процеса, саслушао извештаје двојице вештака за материјалну, физичку и менталну штету коју су жртве претрпеле.
Уколико Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи буду проглашени кривим, све жртве које учествују на судјењу имаће право на обештећење.
Специјализована већа Косова, како се суд званично зове, основала је 2015. Скупштина Косова под медјународним притиском изазваним извештајем Дика Мартија о злочинима ОВК на Косову и у Албанији, објављеним 2011.
Суд је формално део правосудног система Косова, али ради у Хагу. У пресудама и другим документима, суд је утврдио да на Косову влада упорна клима застрашивања и узнемиравања сведока против оптужених припадника некадашње ОВК. (Извор: БЕТА)
