Potencijalni mirovni sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Irana zavisi od toga da li će administracija Donalda Trampa pristati na oslobađanje 24 milijarde dolara zamrznute iranske imovine, izjavio je visoki iranski zvaničnik Mohsen Rezai.
Rezai, vojni savetnik vrhovnog vođe ajatolaha Mojtabe Hamneija, poručio je da su pregovori u zastoju i da američki predsednik mora da pronađe rešenje.
„Pregovori su u zastoju i gospodin Tramp mora da prekine taj zastoj. Lopta je na Trampovoj strani“, rekao je Rezai.
Iran, prema navodima, traži oslobađanje 12 milijardi dolara zamrznutih sredstava odmah nakon potpisivanja privremenog sporazuma, kao i dodatnih 12 milijardi dolara u kasnijoj fazi. Američki zvaničnici strahuju da bi odmrzavanje tih sredstava u ovom trenutku moglo da ukloni jedan od glavnih instrumenata pritiska na Teheran.
Tramp je naglasio da svaki sporazum mora biti znatno čvršći od nuklearnog sporazuma iz 2015. godine i da se mora izbeći sve što bi moglo da izgleda kao ustupak Iranu.
Rezai je zahtev za oslobađanje imovine opisao kao meru izgradnje poverenja. Prema njegovim rečima, taj potez bi mogao da otvori „novi horizont“ u odnosima Irana i SAD.
„Ako on želi da postigne sporazum sa Iranom, ovih 24 milijarde dolara je test poverenja koje Iran želi da uspostavi sa Trampom. To je test koji Amerika mora da prođe, nakon čega će put biti otvoren. To je naš novac, a ne američki“, poručio je Rezai.
Iranski zvaničnik je upozorio da će Teheran, ukoliko SAD nastave sukob, proširiti rat izvan Persijskog zaliva. Kao moguće pravce širenja vojnih operacija naveo je Ormuski moreuz, Indijski okean, moreuz Bab el Mandeb, Crveno more i Mediteran.
„Daćemo ratu drugu dimenziju napadom na druge američke baze, pored onih koje smo već napali“, izjavio je Rezai, dodajući da je, po njegovoj oceni, mogućnost rata ipak niska.
Na pitanje o zdravlju i ulozi ajatolaha Hamneija u donošenju odluka, Rezai nije odgovorio, ali je odbacio mogućnost njegovog sastanka sa Trampom.
„To se neće dogoditi. Trenutno smo u prvoj fazi pregovora, a gospodin Tramp je te pregovore doveo u zastoj. Do sastanka neće doći“, rekao je Rezai.
Tramp je, s druge strane, ove nedelje izjavio da mu se čini da se on i Hamnei „dobro slažu“ i da bi mu bila čast da se sastane sa njim.
Rezai je ponovio tvrdnju da Iran i Oman imaju suverenitet nad Ormuskim moreuzom, ključnim plovnim putem kroz koji je pre rata prolazila petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Naveo je da bi Iran i Oman tim morskim prolazom trebalo zajednički da upravljaju.
On je izbegavao da moguću naplatu prolaska brodova nazove putarinom, tvrdeći da bi Iran naplaćivao „naknadu za održavanje“, jer, kako je naveo, ne bi trebalo sam da snosi troškove upravljanja moreuzom.
Rezai je jedan od istaknutih predstavnika stare garde Iranske revolucionarne garde. Učestvovao je u Iransko-iračkom ratu, a Revolucionarnu gardu vodio je od 1981. do 1997. godine, kada je ta formacija izrasla u jednu od najmoćnijih institucija Islamske Republike.
Kasnije je bio član Saveta za celishodnost, tela koje savetuje vrhovnog vođu, a služio je i kao potpredsednik u vladi bivšeg predsednika Ebrahima Raisija. Više puta se bezuspešno kandidovao za predsednika Irana.
Tokom četrdesetodnevnog američko-izraelskog rata protiv Irana, koji je počeo krajem februara, Teheran je uzvratio napadima na 12 zemalja u regionu, gađajući vojne objekte, energetsku infrastrukturu i civilne lokacije.
Prema navodima, Iran je ispalio i projektile ka Dijego Garsiji, zajedničkoj američko-britanskoj vojnoj bazi u Indijskom okeanu, udaljenoj oko 3.200 kilometara, čime je demonstrirao svoj vojni domet.
Rezai je izrazio sumnju u trajnost bilo kakvog nuklearnog sporazuma sa Trampom, podsećajući na njegovo povlačenje iz dogovora iz 2015. godine i, kako je rekao, strategiju dvosmislenosti u pregovorima.
Ukoliko pregovori propadnu, poručio je da je Iran spreman i za moguću američku kopnenu invaziju.
„Tada će svet shvatiti prave iranske sposobnosti, jer je naša kopnena moć mnogo puta veća od naše raketne moći“, rekao je Rezai.
Nedavni rat opisao je kao prvi trijumf Irana protiv njegovih neprijatelja u 47-godišnjoj istoriji Islamske Republike.
„Ovo je prvi put da je Iran iz ratova izašao kao pobednik, dok je u prethodnim ratovima uvek bio poražen“, zaključio je Rezai.
