У Србији је у протеклих десетак дана неколико фирми из ИТ сектора угасило пословање, па је без посла остало око 500 радника, а постоји бојазан да тај број порасте, оценили су данас представници ИТ заједнице за портал Бизнис.рс.
Италијанска фирма Лотоматица је, како се наводи, покренула тај талас затварања, јер је средином марта престао да ради цео огранак у Србији, а отказ је у једном дану добило 348 запослених. Уследила су отпуштања и у компанији Блоцк и гашење канцеларије Зендеска у Београду, у којој је радило 60 људи.
По најавама запослених, пословање завршава и Плаyстудиос.
Разлози за затварање и отпуштање радника су у оквирима оптимизације пословања, веће употребе вештачке технологије, смањења и укидања подстицаја за ту индустрију, али и раста цена радне снаге.
Директор Војвођанског ИЦТ кластера Милан Шолаја рекао је да је, према доступним подацима, без посла остало 348 запослених компаније Лоттоматица/ПWО, а да је Зендеск (бивши новосадски Тyмесхифт) отпустио око 60 радника, док за Плаyстудиос број још није званично потврђен, а процењује се на неколико десетина.
“Фирма Блоцк је глобална прича, 4.000 отпуштених од више од 10.000 запослених, од тога српски број није познат. Укупно, грубо речено између 450 и 550 радних места у десетак дана”, рекао је Шолаја.
Навео је да је свака од тих фирми имала своју логику, па је Лоттоматица класично пост-аквизиционо чишћење, односно, како је рекао, купили су СКС365 за 639 милиона евра, београдски тим је две године радио миграцију платформе и распуштен је чим је посао завршен.
Додао је да је Зендеск 2023. купио новосадски Тyмесхифт, а сада затвара ту канцеларију услед комбинације аквизиционог циклуса и притиска аутоматизације у сектору корисничке подршке.
“Блоцк је структурна прича – добри финансијски резултати, раст прихода 24 одсто годишње, али свеједно отпуштају 40 одсто кадра и јавно кажу да АИ мења начин вођења компаније. Тржиште је одговорило скоком акција од 24 одсто, што је можда најпоразнији податак, јер ефикасност која се постиже рационализацијом кадрова постаје вреднована стратегија”, рекао је он.
Шолаја је истакао да је вештачка интелигенција (АИ) реалан притисак, а не изговор, те да су корисничка подршка, QА, миграције података и слични послови увелико подложни аутоматизацији и да се тај ефекат убрзава.
“Ценим да у целом ИТ сектору новонастањених може бити око два одсто, што је негде око 1.400 до 1.600 људи. Ниједна од ових компанија није отишла због укидања подстицаја. Оно што је укидање изазвало јесте репутациони, а не материјални удар – порука да је пословно окружење непредвидиво. Трајање ових субвенција је обећано до 2029. а сада укинуто без икакве најаве, плус неисплаћени дуг по истом основу за 2023–2024 који се мери у милионима евра. Све то шаље јасну поруку компанијама”, казао је Шолаја.
Истакао је да су подстицаји ИТ сектору – алати који се циљано праве и треба да буду део шире стратегије, да ли за привлачење инвестиција, за укључивање домаћих ресурса или нешто друго, те додао да циљеви и стратегије могу бити бројни и разнородни.
“Код нас имамо два проблема. Један је што не постоји јединствена и дугорочна државна стратегија која се тиче ИТ сектора. Други, много погубнији, што смо изгубили стратешки потенцијал у ИТ сектору тиме што је скоро 90 одсто ИТ компанија у Србији у страном власништву. Странце не занима претерано стратешки развојни приступ. Занима их да њихов развојни центар испоручује резултате и да кошта што је могуће мање”, казао је он.
Оценио је да је у таквој ситуацији, потребан прелазак на нову политику развоја ИТ сектора, односно више подршке домаћим производним компанијама, више улагања у АИ вештине, више подршке за јуниоре и више подстицаја за фирме које овде стварају дугорочну вредност.
“Ово је озбиљан стратешки изазов, али још увек имамо потенцијале које бисмо могли да искористимо ако се добро организујемо. Наша шанса је да будемо земља која комбинује квалитетне инжењере, добро развијену дигиталну инфраструктуру, растућу АИ експертизу и више домаћих производа и компанија са сопственом тржишном позицијом. Другим речима, мање зависности од туђих одлука, а више домаће технолошке отпорности”, рекао је он.
Шолаја је навео да је буџетска логика ретроактивна, а да стратешка мора бити проактивна. Додао је да је сарадња између ИТ заједнице и државе тренутно лоша, а укидање уредбе без најаве и неисплаћени дугови говоре да ИТ индустрија није довољно високо на приоритетној листи.
Директор Српске ИТ асоцијације Марко Вучетић казао је да повлачење тих неколико фирми није изненађење и навео је да су од прошле године, када су укинути подстицаји, упозоравали на то да ће се компаније прерачунати да ли да настављају пословање у Србији.
Додао је да постоји бојазан да то није коначан списак и да би таквих фирми могло да буде још, судећи према тренутном расположењу у ИТ сектору.
Подсећа се да су подстицаји за новонастањена лица уведени Уредбом Владе Србије средином 2022. године са идејом да се подстакне запошљавање високообразованих странаца и повратника за којима на тржишту рада постоји потреба, уз позамашне државне субвенције.
Уредба је предвиђала да се послодавцу одбије до 70 одсто обрачунатог и уплаћеног пореза на зараде за једну или више запослених новонастањених особа. Исто тако, држава је послодавцу плаћала и 100 одсто обрачунатих и уплаћених доприноса за обавезно пензијско и инвалидско осигурање.
План је био да, како се наводи, уредба важи до краја 2029. године, али је изненада укинута прошле године уз образложење да је повећан број послодаваца који се пријављују за субвенције, као и број новонастањених, а то је “довело до немогућности да се и за наредне године планирају буџетске обавезе у складу са досадашњом уредбом”.
Део ИТ заједнице је такву одлуку критиковао наводећи да ће произвести негативне ефекте, јер ће поједине компаније сигурно разматрати одлазак са тржишта. Реална привреда је, како се наводи, оцењивала да је Уредба била проблематична, јер је стављала у крајње неравноправан положај домаћу радну снагу.
