Студенти у блокади саопштили су данас, поводом 22 године од мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији, да је тај догађај симбол процеса који није започео те 2004. године, да прогон Срба на Косову и Метохији траје деценијама, као и да до данас није окончан.
Током 17. и 18. марта 2004. године, како су саопштили на Инстаграму, пред очима међународне заједнице и у присуству међународних мировних снага, широм Косова и Метохије избио је “талас насиља који је оставио дубок траг у новијој историји српског народа”.
“Насиље које су спровеле албанске екстремистичке и терористичке групе представљало је исход вишегодишњих напада, убистава, отмица, паљења имовине и систематског застрашивања српског становништва”, навели су студенти у блокади.
Од доласка међунаордних снага 10. јуна 1999. године, како су додали, више од 220.000 Срба и других неалбанаца “протерано је са својих вековних огњишта”.
“Уништавана су гробља, скрнављена културна баштина, а десетине цркава и манастира, као сведочанства вековног присуства српског народа на том простору, били су мета рушења и паљења. Март 2004. године означио је врхунац тог насиља”, додали су они.
У нередима у којима је учествовало између “50.000 и 70.000 екстремиста”, како су навели студенти, за неколико дана протерано је више од 4.000 Срба, етнички је очишћено шест градова и девет села, запаљено је више од 800 српских кућа, а уништено или тешко оштећено више десетина православних храмова и споменика културе.
“Убијено је 19 људи, према извештају Хуман Ригхтс Репортс, док је више од 900 особа тешко повређено у нападима. Читаве српске улице и насеља нестале су у пламену, а породице које су ту живеле генерацијама остале су без домова, светиња и личних успомена. Све то се догодило пред очима оних који су имали мандат да заштите цивилно становништво”, додали су у саопштењу.
Зато мартовски погром, према њиховим речима, није само трагичан догађај из прошлости, већ “симбол једног процеса који није започео 2004. године и који се, нажалост, ни до данас није окончао”.
“Прогон Срба на Косову и Метохији траје деценијама и мења своје облике. Данас, више од две деценије касније, нове политичке и правне мере показују да је циљ остао исти, да Срби на Косову и Метохији постану странци у споственој земљи”, додали су.
Закон о странцима, који је почео да се примењује 15. марта, према њиховим речима доживљава се као нова фаза тог приступа, којом се народ са дугим историјским присуством на том простору “доводи у положај туђина у сопственој земљи”.
“Косово и Метохија нису само географски простор. То је место сећања, страдања и духовни темељ српског народа, земља манастира, гробова предака и домова које су генерације градиле и чувале. Зато се март 2004. године не сме заборавити. Памтимо због оних који су убијени, због оних који су протерани и због светиња које су спаљене, јер народ који заборави своје страдање, губи и право на своју будућност”, навели су у саопштењу.
Зато се данас, како су навели студенти у блокади, не обележава само годишњица једног злоочина, већ и “опомена и завет да Косово и Метохија, упркос свему, остају део идентитета, памћења и историјског трајања српског народа”.
