Експлоатација литијума у Јадру поново се актуелизује у недавно усвојеној Стратегији управљања минералним и другим ресурсима до 2040. године, која је усвојена у Скупштини Србије, пише данас портал Недељник.рс.
У документу пише да је планирано отварање рудника литијума (што је условно еколошком студијом), у Јадру код Лознице и Пискањи у околини Ваљева.
Аутори стратегије, из Министарства рударства енергетике, навели су да бржи и квалитетнији привредни раст, који подразумева и енергетску транзицију, захтева све веће количине многих минералних сировина, а да су стратешки важни металични минерални ресурси Србије бакар, злато, олово, цинк, сребро и литијум.
У оквиру стратегије су зато развијена три сценарија, чији је циљ да укажу на то какви су ефекти успореног, реалног и убрзаног развоја рударства на привреду Србије.
Према првом сценарију, сценарију успореног развоја, претпоставке су да експлоатација угља, нафте и гаса опада, што узрокује “затварање значајног броја рудника”. У домену метала, производња руде бакра се не остварује према постојећим плановима, већ стагнира услед нижих цена на берзи.
Једна од претпоставки наводи да се “рудници олова и цинка затварају, а нови се не отварају, не отвара се рудник литијума, као ни рудници злата”.
Укупна вредност производње у сценарију успореног развоја је око 3,27 милијарди долара. Аутори упозоравају да овакав сценарио значи смањење удела сектора рударсва у БДП, губитак радних места и смањење инвестиција.
У стратегији пише да смањење производње може довести до социјалних проблема у рударским регионима, укључујући миграције и пад животног стандарда.
Као позитиван аспект наведено је да “смањење експлоатације доводи до потенцијално мањег утицаја на животну средину”.
Друга разматрана варијанта је опција “реалног развоја сектора минералних сировина”, која подразумева задржавање тренутних капацитета уз постепено покретање нових стратешких пројеката.
У овом сценарију, претпоставља се да се нафта и гас експлоатишу на садашњем нивоу, док се производња угља стабилизује на 35 милиона тона, уз делимичан увоз. Када је реч о кључним металима, претпоставља се да се производња бакра остварује према постојећим плановима компанија, а као највећи искорак наводи се да се отвара “рудник литијума, као и рудници злата”.
Остваривање оваквих планова готово да би, како је наведено, дуплирало очекивану вредност производње, па у тексту стратегије стоји да је “у опцији реалног развоја, укупна вредност производње око 6,81 милијарди долара”.
Аутори процењују и да ова опција доприноси расту удела рударства у БДП (до око пет одсто), повећању запослености и привлачењу инвестиција, како домаћих тако и страних.
Када је реч о екологији, документ закључује да “умерени утицаји на животну средину захтевају примену еколошки прихватљивих технологија и поштовање законских регулатива”.
Последњи сценарио подразумева масовну експанзију индустрије али и високе цене руда на светском тржишту. У овој варијанти, нафта и гас остају на садашњем нивоу, док се производња угља држи на високих 40 милиона тона.
Сектор метала бележи драстичан скок јер се “производња бакра, концентрата и катодног бакра као финалног производа металуршке прераде повећава у односу на планове”.
Као и у претходном моделу, претпоставља се да се покрећу нови стратешки пројекти, па се наводи да се у Јадру планира отварање рудника литијума са производњом од 58.000 тона и ценом на берзи од 15.000 долара по тони, а планиран је и рудник литијума код Ваљева, на локацији Пискања.
