Политички и институционални представници српског народа на КиМ усвојили су Декларацију у којој захтевају административне олакшице за вађење личних докумената, несметан улазак и боравак за раднике и студенте и гаранција за несметано коришћење покретне и непокретне имовине.
Декларација је усвојена једногласно на састанку у амфитеатру Факултета техничких наука Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Северној Митровици, а њен текст прочитао је председник скупштине општине Северна Митровица Иван Запорожац, преноси “Косово онлајн”.
Како се наводи, Декларација је усвојена имајући у виду обавезе које проистичу из међународног права, политичких договора Београда и Приштине постигнутих у Бриселу, Европске конвенције о људским правима и важећих правних аката, као и ситуацији са којом се суочава српска заједница на КиМ.
“Захтевамо да се свим нашим грађанима који живе на овим просторима омогуће одговарајуће правне, административне и друге олакшице у поступку прибављања личних докумената, како би се обезбедило несметано остваривање њихових основних људских и грађанских права као равноправних грађана. Истовремено, захтевамо да се запосленима и студентима који долазе ради рада и студирања у оквиру образовног и здравственог система на овим просторима омогући несметан улазак и боравак током трајања радног и студијског процеса, што се доказује одговарајућим документима које издају надлежне образовне и здравствене институције”, наводи се у првој тачки.
Представници српског народа даље захтевају несметано коришћење имовине, укључујући возила.
“Захтевамо да се свим грађанима гарантује право на мирно и несметано уживање покретне и непокретне имовине, као и право на употребу возила, уз примену одговарајућих правних и других олакшица, без дискриминације и правне несигурности за све који живе на простору Косова и Метохије”, наведено је у Декларацији.
У Декларацији се такође осуђује угрожавање рада образовних и здравствених институција.
“Одлучно одбацујемо и осуђујемо свако поступање или деловање које би могло угрозити рад и континуирано пружање услуга здравствених и образовних институција српског народа. Сматрамо да се сва отворена питања па и положај ових институција морају решавати искључиво путем дијалога Београда и Приштине кроз успостављање Заједнице српских општина, и да се апсолутно противимо насилним, једностраним и свим другим радњама којима би се угрозило функционисање ова два сектора”, истиче се.
Представници српског народа захтевају разуман рок за спровођење првих тачака Декларације и поздрављају напоре земаља Квинте.
“Инсистирамо да се за спровођење мера из тачака 1. и 2. ове декларације обезбеди разуман и довољан рок, који ће омогућити грађанима да се прилагоде новим правним околностима без угрожавања њихове егзистенције и основних животних потреба. Поздрављамо снажне и континуиране напоре земаља Квинте усмерене ка проналажењу одрживог и правично заснованог решења за настале проблеме. Српски народ и ми његови политички представници на Косову остајемо опредељени за конструктиван приступ. Спремни смо да, преко својих легитимно изабраних политичких представника, наставимо да доприносимо дијалогу и стабилност”, указали су српски представници.
Према њиховим речима, ова декларација изражава јединствен став политичких и институционалних представника српског народа и представља позив на правну сигурност, дијалог и пуно поштовање права српског народа на КиМ.
У Декларацији је такође истакнуто да би једнострани потези против образовних и здравствених институција представљали административно етничко чишћење српског народа.
“Желимо да укажемо међународној заједници као и косовским званичницима да би једнострани потези против образовних и здравствених институција мимо преговора у Бриселу, примена закона о странцима и закона који се односе на возила без одговарајућих прилагођавања реалности на терену, правних и других олакшица представљало би административно етничко чишћење српског народа са ових простора на којима наш народ живи вековима. Дошло би до угрожавања основних људских права, пре свега права на живот, лечење, образовање, настањивање, слободно уживање имовине… хиљаде српских породица би биле угрожене, деца одвојене од мајки и очева, пацијенти од својих доктора а ђаци и студенти без адекватног образовања. Наше цркве и манастири би били без монаха и свештеника, али и без верника. Опустела би села и општине, а мултиетнички карактер друштва на овим просторима би остао само на папиру и без икаквог реалног основа и представљао би пораз међународне заједнице”, наводи се у усвојеној Декларацији.
