U Srbiji jačaju rasprave o antiruskim inicijativama, uključujući i moguće ukidanje bezviznog režima sa Rusijom do kraja godine, radi pristupanja Evropskoj uniji (EU), objavio je danas ruski list Izvestija u opširnoj analizi perspektive odnosa Beograda i Moskve.
Izvestija prenose ocene analitičara da jačanje prozapadnog kursa u Beogradu može dugoročno uticati na udaljavanje Srbije od Moskve, dok vlasti i dalje pokušavaju da balansiraju između EU integracija i tradicionalnih veza sa Rusijom.
List citira predsednika skupštinskog odbora za dijasporu i Srbe u regionu Dragana Stanojevića da u Srbiji jačaju antiruske inicijative, uključujući i razmatranje mogućeg ukidanja bezviznog režima sa Rusijom radi ispunjavanja uslova za ulazak u Evropsku uniju.
U izjavi za Izvestija on je međutim ocenio da je Srbija još daleko od ulaska u EU i ukidanja viznog režima sa zemljama Šengena, te da bi ubrzano ispunjavanje tih zahteva predstavljalo “kapitulaciju” i moglo bi dovesti do gubitka podrške među građanima.
Prema njegovim rečima, pitanje viznog režima sa Rusijom razmatra se kao deo ispunjavanja uslova iz Brisela.
“Ima tvrdnji da bi sve to trebalo da se završi do kraja 2026. godine. Ali, koliko znam, sve to mora biti ispunjeno šest meseci pre ulaska u EU. Ipak, mi smo još daleko od članstva, pa je i realizacija tih obaveza takođe daleka”, rekao je.
Kao značajnu list izdvaja nedavnu izjavu predsednice Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić na konferenciji u Pragu da ne smatra odnose Moskve i Beograda bratskim. Takođe je navela da Srbija ne uvodi sankcije Rusiji zato što je i sama bila pod restrikcijama 1990-ih.
S druge strane, dodaje se, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je da je deo srpske političke elite orijentisan ka približavanju Zapadu, ali da država u celini na međunarodnoj sceni i dalje sprovodi uravnoteženu, višesmernu spoljnu politiku.
“Pored toga, srpsko društvo, koje je dobro upoznato sa ‘dvostrukim standardima’ i pristrasnošću zapadnih zemalja, ne bez osnova posmatra ‘evropski put’ zemlje sa značajnom dozom skepticizma”, istakao je diplomata.
On je precizirao da mehanizmi rusko-srpske saradnje i dalje uredno funkcionišu. To se odnosi na sve ključne oblasti – političku, ekonomsku, kulturno-humanitarnu i međuparlamentarnu.
“Uprkos sve većem pritisku Evropske unije, Beograd se ne pridružuje nelegitimnim antiruskim sankcijama. Takvu doslednu poziciju posmatramo kao potvrdu samostalnog i uravnoteženog spoljnopolitičkog kursa Srbije“, naglasio je Bocan-Harčenko.
Ipak, dodaje list, prošle godine u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije saopšteno je da će do kraja 2026. Beograd uskladiti svoju viznu politiku sa evropskom.
Još 2023. godine vlasti su, na primer, ukinule bezvizni režim sa Kubom i obustavile letove ka toj zemlji. Nakon toga uvedene su vize za državljane Katara, Kuvajta, Mongolije i Omana.
“Sada su, očigledno, krenuli i na Rusiju. Ranije su Izvestija pisale da je Evropska komisija već zatražila od Beograda da smanji za 50 odsto izdavanje pasoša i boravišnih dozvola ruskim državljanima.
Što se tiče bezviznog režima, prema sporazumu iz 2009. godine, građani Rusije trenutno mogu slobodno da borave na teritoriji Srbije najduže 30 dana.
Prošle godine je Srbiju posetilo 174.000 turista iz Rusije, a prema rezultatima prošle godine, turistički promet iz Srbije u Rusiju porastao je za šest odsto. Zbog toga nacionalna avio-kompanija Er Srbija održava direktne letove ka Rusiji, i Beograd je na taj način postao tranzitni čvor za putovanja Rusa ka Evropi i Severnoj Americi.
Međutim, u aprilu ove godine i predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da Beograd ipak planira da do kraja 2026. godine ispuni sve kriterijume za ulazak u EU. Pri tome je posebno naglasio da se to odnosi na pitanja migracija i vizne politike, prenose Izvestija.
List dalje navodi da je Brisel ipak oprezan u obećanjima i da predstavnici EU kao okvirni cilj za prijem u Uniju navode 2030. godinu.
Profesorka Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose (MGIMO) pri Ministarstvu spoljnih poslova Rusije Elena Ponomareva u razgovoru za Izvestija nije isključila mogućnost da Srbija ipak ukine bezvizni režim.
Kao primer je navela Crnu Goru, još jednu zemlju koja bi trebalo da ukine bezvizni režim sa Rusijom radi ulaska u EU. Nekada blisko povezana sa Rusijom, ta mala država je na kraju postala članica NATO i uvela stroge sankcije protiv Moskve.
Istim putem, kako navodi ona, ide i Srbija: u maju je ta zemlja prvi put u istoriji održala vojne vežbe sa Severnoatlantskim savezom. U njima su učestvovali vojnici iz Velike Britanije, Nemačke, Italije, Rumunije, SAD, Turske, Francuske i Crne Gore.
Pritom, ranije su zvaničnici Srbije izjavljivali da za sada ne postoje planovi za uvođenje viznog režima sa Rusijom zbog rizika od ekonomskih gubitaka – smanjio bi se turistički promet, avio-kompanija bi pretrpela gubitke, a smanjio bi se i priliv kapitala. Međutim, još važnije je to što bi naglo ukidanje bezviznog režima sa Rusijom moglo izazvati snažno nezadovoljstvo u javnosti, prenosi list.
Izvestija ukazuju i da su “u maju u Srbiji ponovo počeli antivladini protesti” i prenose procenu MUP Srbije da je 23. maja na skupu u glavnom gradu učestvovalo 34.000 ljudi.
Na jesen zemlju očekuju prevremeni parlamentarni izbori, a nisu isključeni ni predsednički, pošto je Aleksandar Vučić razmatrao i mogućnost ostavke. Zbog toga bi takvi nagli potezi mogli izazvati nova previranja i poremetiti planove srpskog lidera da pređe na mesto premijera, ocenjuje list.
Protesti u Srbiji, u suštini, traju još od kraja 2024, podseća se i dodaje da se proruska retorika jasno može uočiti među demonstrantima. Međutim, njen intenzitet će zavisiti od konkretnih ličnosti koje će predstavljati narod na političkoj sceni Srbije, zaključila je naučna saradnica Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa (IMEMO) Ruske akademije nauka Polina Sergeeva.
Po rečima Ponomareve, prozapadni pravac srpskog rukovodstva formirao se još nakon svrgavanja Slobodana Miloševića 2000. i toj eliti je potrebno da balansira i udovoljava srpskom narodu, koji je u velikoj većini pozitivno nastrojen prema Rusiji.
Sergeeva je navela da je zvaničnu političku scenu Srbije moguće podeliti na prozapadne i antizapadne snage, pri čemu sevladajuća Srpska napredna stranka pozicionira kao centristička. Predstavnici vlasti najčešće koriste prorusku retoriku u komunikaciji sa predstavnicima Rusije, dok u kontaktima sa zapadnim partnerima koriste prozapadnu retoriku, istakla je, dodajući da “vizno pitanje nije jedini problem koji polarizuje političku elitu Srbije ili je, možda, naprotiv, dodatno spaja”.
Izvestija podsećaju da je “odmah nakon početka Specijalne vojne operacije, Ana Brnabić, tada još na funkciji premijerke, javno iznosila podršku Ukrajini i da je 2023. učestvovala u slanju humanitarne pomoći, naglasivši da je Beograd spreman da zajedno sa EU poveća podršku Kijevu”.
Zvanično, Srbija je Ukrajini pružala samo finansijsku i humanitarnu pomoć. Međutim, prošle godine Služba spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije saopštila je da srpske kompanije isporučuju municiju Ukrajini preko zemalja NATO. Aleksandar Vučić je tada obustavio izvoz oružja i predložio formiranje radne grupe sa Rusijom po tom pitanju. Prema mišljenju Dragana Stanojevića, isporuke oružja mogu se i sada nastavljati preko “trećih lica”, navodi se.
List ističe da je Ana Brnabić jedna od najlojalnijih pristalica Aleksandra Vučića, zbog čega njene izjave odražavaju raspoloženje srpske političke elite. Visoko obrazovanje stekla je u SAD, a zatim je radila u Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID). U suštini, Brnabić je deo prozapadnog krila srpske elite, čiji je glavni cilj ulazak Srbije u Evropsku uniju, dodaje list.
Štaviše, taj proces se u poslednje vreme ubrzao, a u tu svrhu je u januaru formirana posebna operativna grupa u koju su uključeni Ana Brnabić, ministar finansija Siniša Mali, kao i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, izjavila je za Izvestija Polina Sergeeva.
“Prozapadna retorika, ako se razume kao solidarisanje sa vladinim ciljem brže integracije u EU, jača čak i kod tradicionalnih političara rusofila”, istakla je ekspertkinja.
List dodaje da od integracije Srbije u EU zavisi i nastavak rada rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu koji je osnovan 2012. sa ciljem pomoći u otklanjanju posledica vanrednih situacija.
Prema mišljenju zvaničnika EU, centar u Nišu duplira funkcije Koordinacionog centra EU za reagovanje u vanrednim situacijama. Ukoliko Brisel nastavi politiku sankcija a prema Rusiji, na Beograd će se vršiti još jači pritisak da prekine zajedničke projekte sa Rusijom.
“Proevropski pravac Srbije postepeno jača, a prostor delovanja evropskih institucija se širi. U tome postoji i naša ‘zasluga’, jer Ruska Federacija se veoma neaktivno ponaša na svim prostorima, uključujući naučne grantove, obrazovanje i formiranje kadrova novinara”, istakla je Elena Ponomareva.
Ekspertkinja je ukazala na smanjenje ekonomskog prisustva Rusije u Srbiji, uključujući i naftno-gasni sektor. Vodeće preduzeće u zemlji, NIS, našlo se pod sankcijama SAD zbog toga što su ruski Gasprom i Gasprom njeft posedovali kontrolni paket akcija.
Vlasti Srbije su predlagale da otkupe udeo u toj kompaniji za 600 miliona evra, međutim kasnije je postalo poznato da će aktiva biti prodata mađarskoj naftno-gasnoj grupi MOL.
Ipak, Rusija je za Beograd važna kao saveznik u Ujedinjenim nacijama, kao snabdevač resursima i oružjem, a takođe i kao izvor investicija i turista, ističu Izvestija.
U najmanju ruku može se odati priznanje rukovodstvu Srbije za posetu Aleksandra Vučića obeležavanju 80. godišnjice pobede u Velikom otadžbinskom ratu.
Međutim, ne može se zanemariti postepeno istiskivanje Rusije iz različitih sfera u Srbiji, uprkos volji samog srpskog naroda. Situacija na Balkanu ostaje složena, a gubitak poverenja glavnog saveznika teško da je u interesu Beograda, zaključuje ruski list u analizi perspektiva odnosa Rusije i Srbije pod naslovom “Brat bez brata”.
