У Србији јачају расправе о антируским иницијативама, укључујући и могуће укидање безвизног режима са Русијом до краја године, ради приступања Европској унији (ЕУ), објавио је данас руски лист Известија у опширној анализи перспективе односа Београда и Москве.
Известија преносе оцене аналитичара да јачање прозападног курса у Београду може дугорочно утицати на удаљавање Србије од Москве, док власти и даље покушавају да балансирају између ЕУ интеграција и традиционалних веза са Русијом.
Лист цитира председника скупштинског одбора за дијаспору и Србе у региону Драгана Станојевића да у Србији јачају антируске иницијативе, укључујући и разматрање могућег укидања безвизног режима са Русијом ради испуњавања услова за улазак у Европску унију.
У изјави за Известија он је међутим оценио да је Србија још далеко од уласка у ЕУ и укидања визног режима са земљама Шенгена, те да би убрзано испуњавање тих захтева представљало “капитулацију” и могло би довести до губитка подршке међу грађанима.
Према његовим речима, питање визног режима са Русијом разматра се као део испуњавања услова из Брисела.
“Има тврдњи да би све то требало да се заврши до краја 2026. године. Али, колико знам, све то мора бити испуњено шест месеци пре уласка у ЕУ. Ипак, ми смо још далеко од чланства, па је и реализација тих обавеза такође далека”, рекао је.
Као значајну лист издваја недавну изјаву председнице Народне скупштине Србије Ана Брнабић на конференцији у Прагу да не сматра односе Москве и Београда братским. Такође је навела да Србија не уводи санкције Русији зато што је и сама била под рестрикцијама 1990-их.
С друге стране, додаје се, руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко оценио је да је део српске политичке елите оријентисан ка приближавању Западу, али да држава у целини на међународној сцени и даље спроводи уравнотежену, вишесмерну спољну политику.
“Поред тога, српско друштво, које је добро упознато са ‘двоструким стандардима’ и пристрасношћу западних земаља, не без основа посматра ‘европски пут’ земље са значајном дозом скептицизма”, истакао је дипломата.
Он је прецизирао да механизми руско-српске сарадње и даље уредно функционишу. То се односи на све кључне области – политичку, економску, културно-хуманитарну и међупарламентарну.
“Упркос све већем притиску Европске уније, Београд се не придружује нелегитимним антируским санкцијама. Такву доследну позицију посматрамо као потврду самосталног и уравнотеженог спољнополитичког курса Србије“, нагласио је Боцан-Харченко.
Ипак, додаје лист, прошле године у Министарству спољних послова Србије саопштено је да ће до краја 2026. Београд ускладити своју визну политику са европском.
Још 2023. године власти су, на пример, укинуле безвизни режим са Кубом и обуставиле летове ка тој земљи. Након тога уведене су визе за држављане Катара, Кувајта, Монголије и Омана.
“Сада су, очигледно, кренули и на Русију. Раније су Известија писале да је Европска комисија већ затражила од Београда да смањи за 50 одсто издавање пасоша и боравишних дозвола руским држављанима.
Што се тиче безвизног режима, према споразуму из 2009. године, грађани Русије тренутно могу слободно да бораве на територији Србије најдуже 30 дана.
Прошле године је Србију посетило 174.000 туриста из Русије, а према резултатима прошле године, туристички промет из Србије у Русију порастао је за шест одсто. Због тога национална авио-компанија Ер Србија одржава директне летове ка Русији, и Београд је на тај начин постао транзитни чвор за путовања Руса ка Европи и Северној Америци.
Међутим, у априлу ове године и председник Србије Александар Вучић је изјавио да Београд ипак планира да до краја 2026. године испуни све критеријуме за улазак у ЕУ. При томе је посебно нагласио да се то односи на питања миграција и визне политике, преносе Известија.
Лист даље наводи да је Брисел ипак опрезан у обећањима и да представници ЕУ као оквирни циљ за пријем у Унију наводе 2030. годину.
Професорка Московског државног института за међународне односе (МГИМО) при Министарству спољних послова Русије Елена Пономарева у разговору за Известија није искључила могућност да Србија ипак укине безвизни режим.
Као пример је навела Црну Гору, још једну земљу која би требало да укине безвизни режим са Русијом ради уласка у ЕУ. Некада блиско повезана са Русијом, та мала држава је на крају постала чланица НАТО и увела строге санкције против Москве.
Истим путем, како наводи она, иде и Србија: у мају је та земља први пут у историји одржала војне вежбе са Северноатлантским савезом. У њима су учествовали војници из Велике Британије, Немачке, Италије, Румуније, САД, Турске, Француске и Црне Горе.
Притом, раније су званичници Србије изјављивали да за сада не постоје планови за увођење визног режима са Русијом због ризика од економских губитака – смањио би се туристички промет, авио-компанија би претрпела губитке, а смањио би се и прилив капитала. Међутим, још важније је то што би нагло укидање безвизног режима са Русијом могло изазвати снажно незадовољство у јавности, преноси лист.
Известија указују и да су “у мају у Србији поново почели антивладини протести” и преносе процену МУП Србије да је 23. маја на скупу у главном граду учествовало 34.000 људи.
На јесен земљу очекују превремени парламентарни избори, а нису искључени ни председнички, пошто је Александар Вучић разматрао и могућност оставке. Због тога би такви нагли потези могли изазвати нова превирања и пореметити планове српског лидера да пређе на место премијера, оцењује лист.
Протести у Србији, у суштини, трају још од краја 2024, подсећа се и додаје да се проруска реторика јасно може уочити међу демонстрантима. Међутим, њен интензитет ће зависити од конкретних личности које ће представљати народ на политичкој сцени Србије, закључила је научна сарадница Института светске економије и међународних односа (ИМЕМО) Руске академије наука Полина Сергеева.
По речима Пономареве, прозападни правац српског руководства формирао се још након свргавања Слободана Милошевића 2000. и тој елити је потребно да балансира и удовољава српском народу, који је у великој већини позитивно настројен према Русији.
Сергеева је навела да је званичну политичку сцену Србије могуће поделити на прозападне и антизападне снаге, при чему севладајућа Српска напредна странка позиционира као центристичка. Представници власти најчешће користе проруску реторику у комуникацији са представницима Русије, док у контактима са западним партнерима користе прозападну реторику, истакла је, додајући да “визно питање није једини проблем који поларизује политичку елиту Србије или је, можда, напротив, додатно спаја”.
Известија подсећају да је “одмах након почетка Специјалне војне операције, Ана Брнабић, тада још на функцији премијерке, јавно износила подршку Украјини и да је 2023. учествовала у слању хуманитарне помоћи, нагласивши да је Београд спреман да заједно са ЕУ повећа подршку Кијеву”.
Званично, Србија је Украјини пружала само финансијску и хуманитарну помоћ. Међутим, прошле године Служба спољне обавештајне службе Руске Федерације саопштила је да српске компаније испоручују муницију Украјини преко земаља НАТО. Александар Вучић је тада обуставио извоз оружја и предложио формирање радне групе са Русијом по том питању. Према мишљењу Драгана Станојевића, испоруке оружја могу се и сада настављати преко “трећих лица”, наводи се.
Лист истиче да је Ана Брнабић једна од најлојалнијих присталица Александра Вучића, због чега њене изјаве одражавају расположење српске политичке елите. Високо образовање стекла је у САД, а затим је радила у Америчкој агенцији за међународни развој (УСАИД). У суштини, Брнабић је део прозападног крила српске елите, чији је главни циљ улазак Србије у Европску унију, додаје лист.
Штавише, тај процес се у последње време убрзао, а у ту сврху је у јануару формирана посебна оперативна група у коју су укључени Ана Брнабић, министар финансија Синиша Мали, као и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, изјавила је за Известија Полина Сергеева.
“Прозападна реторика, ако се разуме као солидарисање са владиним циљем брже интеграције у ЕУ, јача чак и код традиционалних политичара русофила”, истакла је експерткиња.
Лист додаје да од интеграције Србије у ЕУ зависи и наставак рада руско-српског хуманитарног центра у Нишу који је основан 2012. са циљем помоћи у отклањању последица ванредних ситуација.
Према мишљењу званичника ЕУ, центар у Нишу дуплира функције Координационог центра ЕУ за реаговање у ванредним ситуацијама. Уколико Брисел настави политику санкција а према Русији, на Београд ће се вршити још јачи притисак да прекине заједничке пројекте са Русијом.
“Проевропски правац Србије постепено јача, а простор деловања европских институција се шири. У томе постоји и наша ‘заслуга’, јер Руска Федерација се веома неактивно понаша на свим просторима, укључујући научне грантове, образовање и формирање кадрова новинара”, истакла је Елена Пономарева.
Експерткиња је указала на смањење економског присуства Русије у Србији, укључујући и нафтно-гасни сектор. Водеће предузеће у земљи, НИС, нашло се под санкцијама САД због тога што су руски Гаспром и Гаспром њефт поседовали контролни пакет акција.
Власти Србије су предлагале да откупе удео у тој компанији за 600 милиона евра, међутим касније је постало познато да ће актива бити продата мађарској нафтно-гасној групи МОЛ.
Ипак, Русија је за Београд важна као савезник у Уједињеним нацијама, као снабдевач ресурсима и оружјем, а такође и као извор инвестиција и туриста, истичу Известија.
У најмању руку може се одати признање руководству Србије за посету Александра Вучића обележавању 80. годишњице победе у Великом отаџбинском рату.
Међутим, не може се занемарити постепено истискивање Русије из различитих сфера у Србији, упркос вољи самог српског народа. Ситуација на Балкану остаје сложена, а губитак поверења главног савезника тешко да је у интересу Београда, закључује руски лист у анализи перспектива односа Русије и Србије под насловом “Брат без брата”.
