Покрет за одбрану Косова и Метохије апеловао је данас на академску заједницу Србије да не оставља Универзитет у Приштини на цедилу, те да учини све што може да им помогне, а тиче се “последица које ће оставити Закон о странцима на Косову по тај универзитет”.
Представници тог покрета су оценили да је највећи проблем у вези са тим законом ћутање академске заједнице и власти у Београду о томе.
Студенти и запослени на Универзитету у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, више пута су у претходном периоду указали на проблеме које ће њиховом раду и студирању донети Закон о странцима, који су усвојиле косовске институције.
Почетак примене тог закона је 15. март.
Представници тог покрета, који су универзитетски професори, на конференцији за новинаре су саопштили да су имали разговор са ректором Београдског универзитета Владаном Ђокићем, те указали да би он требало да се огласи на ту тему.
Професор Слободан Самарџић казао је да су представници тог покрета дали три предлога ректору Ђокићу након састанка, али да још увек нису добили одговор.
Један од предлога је да проблеме са којима се суочавају студенти и запослени на Универзитету у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, треба расправити у јавности, а посебно академској.
“Здравсто и образовање на Косову и Метохији су у истим мукама, малтене постоји датум када ће престати да функционише – а то је 15. март, када на снагу ступа примена приштинског Закона о странцима”, рекао је Самарџић.
Професор Милош Ковић оценио је да ће применом тог закона Универзитет у Приштини бити уништен.
“Тамо има преко 7.000 студената и 1.000 наших колега професора. Универзитет у Београду има обавезе према Универзитету у Приштини, а не видимо никакав конкретан потез власти, они само преко Српске листе одлажу српске интеграције у косовски систем. Универзитет у Приштини чува последње остатке на Косову, држи заједницу на окупу, примена тог закона би представљала укидање последњих српских институција”, навео је Ковић.
Професор Александар Ћорац рекао је да Универзитет у Приштини никада није био тај који може да бира своје људе, већ је то радила “туђа власт у Београду”.
Професор Часлав Копривица оценио је да када је реч о проблему тог закона, нису угрожени само професори и студенти јер су он стављени пред свршен чин, већ да је реч о националној солидарности.
“Велеиздајничка власт је напала универзитете и остатка Србије, Аљбин Курти је асистент председнику Србије и преко својих прислужника месецима упорно напада све државне универзитете у Србији. Ако се не одупремо том закону, губимо последњу нит достојанства, а ћутање о велеиздаји је саучесништво у истој”, рекао је Копривица.
(Извор: БЕТА)
