Даница Грујичић, председница новоформираног Покрета Здраво друштво и некадашња министарка здравља, открива да се због превара у којима је злоупотребљен њен лик и даље свакодневно бори да људима објасни да нипошто не купују производе који се рекламирају, а које их наводно она препоручује.
Подсетимо, још пре две године када је Грујичић обављала функцију министарке здравља постала је жртва дипфејка. На једном од снимака који су кружили по друштвеним мрежама, а који су заправо били лажни, настали уз помоћ вештачке интелигенције и такозване дипфејк технологије, Грујичић наводно препоручује „моћно природно средство које гарантовано помаже у случајевима хипертензије“.
Иако је по струци неурохирург, у поменутој реклами је представљају као кардиолога.
“Имам бар десет позива дневно због идиотских реклама где стављају мој лик, где сам ја негде ортопед, негде сам кардиохирург, ендокринолог и тако даље. Почела сам да се јављам на непознате бројеве да кажем људима да не купују те производе. Срећом има негде на интернету мој број телефона и морам да се јавим и да људима објасним о чему се ради. Мене људи зову из Босне и Херцеговине, Хрватске, Северне Македоније, Црне Горе и ја им кажем “људи моји, то је превара немој случајно то да купујете и да трошите новац“. Толико је лажи и превара и не могу да верујем да олош не преза ни од чега. Ужас чиме се све користе”, прича Грујичић за Данас.
Највише је, каже, изненадило када је видела да је тобоже један момак преживео надстрешницу јер га је она подигла на ноге.
Сматра да кад пацијенти имају доктора коме верују неће ни тражити да се лече на интернету, где могу да налете на сличне преваре.
Алат „дипфејк”, како је писао Демостат, појавио се као највећи изазов у борби против ширења дезинформација на друштвеним мрежама. Иако делује као занимљива апликација, њена злоупотреба често служи за нарушавање нечијег имиџа. Са овим алатом, свако испред камере може да личи на кога жели. „Дипфејк“ једноставно скенира ваше лице и упоређује карактеристике са особом чије лице желите да се појави уместо вашег. Иако се сматра корисним у филмској индустрији, „дипфејк“ у медијима и друштвеним мрежама већ годинама представља озбиљан проблем у борби против лажних вести.
Највећа употреба „дипфејка“ је да се изјаве политичара извлаче из контекста. Медији широм света врло често знају да наседну на овакве лажне снимке или фотографије, које прво постану виралне на друштвеним мрежама попут „Твитера” и „ТикТока”. И саме друштвене мреже годинама се муче да се изборе са овим феноменом.
