У Србији се данас комеморативним скуповима обележава 23. годишњица убиства премијера и некадашњег лидера Демократске странке (ДС) Зорана Ђинђића у атентату у дворишту Владе у центру Београда.
Државна церемонија одавања почасти почела је у 10.30 у дворишту Владе Србије у Београду, на месту на ком је Ђинђић убијен 12. марта 2003. године хицима из снајпера.
Годишњицу убиства Зорана Ђинђића обележио је и ДС чији представници су у 10.30 часова положили венце на гроб некадашњег премијера у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.
Коалиција “Ниш, мој град” држала је окупљање на Тргу краља Милана у 11.30, а у 12 часова је изведена поворка до Саборне цркве, где ће бити одржан помен убијеном премијеру.
Фондација за унапређење демократије “Љуба Давидовић” организује трибину “Говор који се није догодио” од 17 часова у Центру за културну деконтаминацију у Београду.
Председник Владе Србије Зоран Ђинђић убијен је у атентату 12. марта 2003. године.
Влада је неколико сати после убиства прогласила ванредно стање у Србији, а као извршиоци одмах су осумњичени припадници “Земунског криминалног клана” и део припадника касније укинуте Јединице за специјалне операције (ЈСО) Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије.
Током ванредног стања, које је трајало до 22. априла 2003. године, полиција је у акцији “Сабља” ухапсила више од 11.000 особа, међу којима и политичаре, високе војне официре и носиоце правосудних функција.
У августу 2003. године подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у организовању атентата, а суђење је почело 22. децембра те године у Окружном суду у Београду.
Суд је 23. маја 2007. године прогласио кривим оптужене који су осуђени на укупно 378 година затвора.
На по 40 година затвора осуђени су бивши командант ЈСО Милорад Улемек Легија и његов заменик Звездан Јовановић, као непосредни извршилац убиства.
Политичка позадина убиства Ђинђића никада није откривена.
Зоран Ђинђић, политичар и филозоф, рођен је 1952. године у Босанском Шамцу, а дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1974. године. Докторирао је 1979. године на Универзитету у Констанцу код Јиргена Хабермаса. Аутор је низа дела, међу којима су “Субјективност и насиље” и “Југославија као недовршена држава”.
Један је од оснивача Демократске странке у којој је у септембру 1990. године изабран за председника Извршног одбора, а у јануару 1994. постао је њен председник.
После протеста коалиције “Заједно” 1996/97, постао је први некомунистички градоначелник Београда после Другог светског рата.
После победе Демократске опозиције Србије (ДОС) на парламентарним изборима децембра 2000. године, изабран је 25. јануара 2001. године за председника Владе као први демократски изабран премијер Србије после више деценија. Његову владу су обележиле брзе економске реформе, пласирање Србије на међунардоној сцени, хапшење и изручење Слободана Милошевића Хагу, борба против организованог криминала.
Убиство Ђинђића у атентату је један од најтрагичнијих догађаја у модерној историји Србије с последицама које сежу до данас.
Упамћен је по модернизаторским идејама и цитатима о брзини промена и личној одговорности, од којих је један: “Ако желите да Србија крене напред, свако од вас мора да уради мало више”, а рекао је и: “Гледајте у будућност и тамо ћемо се састати ви и ја”.
Зоран Ђинђић је после покушаја атентата код хале Лимес (данашња Београдска арена), 21. фебруара 2003. године и само три недеље пре него што је убијен испред зграде Владе, рекао: “Ако неко мисли да ће зауставити спровођење закона и реформе тиме што ће мене уклонити, онда се грдно вара, јер ја нисам систем”.
Ова изјава постала је симбол његове непоколебљивости и свести о опасности којој је био изложен док је покушавао да трансформише Србију.
Данас његово име носе многе улице и тргови, а његов рад чувају Фондација др Зоран Ђинђић и Виртуелни музеј.
