Miladin Ševarlić, agroekonomista i nekadašnji profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, govoreći o protestima poljoprivrednika i proizvođača mleka, istakao je da je to samo jedan od velikog broja problema u našoj zemlji.
“Naš agrar je ugrožen od samog potpisivanja prelaznog trgovinskog sporazuma i SSP-a. Zato što je Srbiji obećano da će za par godina biti primljena u članstvo Evropske unije, što je bila notorna laž”, izjavio je Ševarlić za televiziju RT Balkan.
Kako kaže, Srbija do skoro nije imala pristup evropskim fondovima, kao što je bio slučaj sa drugim zemljama.
“Tek sada smo dobili sredstva IPARD od 75 odsto i 25% iz nacionalnog budžeta. To je sve što dobijamo od njih, a to je mnogo manje nego što je, na primer, doprinos naših gastarbajtera na godišnjem nivou. I to su beznačajna sredstva za Evropsku uniju”, dodao je stručnjak.
Osvrnuo se i na krizu u poljoprivredi i protest na kojem proizvođači mleka prosipaju svoje proizvode nezadovoljni odnosom države.
“Ne znam šta će biti predmet konsultacije, ali ovo je neodrživo stanje. Protest proizvođača mleka je vrh ledenog brega – ispod toga je još devet desetina problema koji se ne prikazuju u javnosti. To su akumulirani problemi. Za poslednjih 10 godina smanjili smo broj goveda za 30 i nešto odsto, broj svinja za 20 procenata”, istakao je Ševarlić.
Profesor je predložio da Srbija, kao zemlja koja ima zakon protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO proizvoda, zahteva od uvoznika mesa, mleka, jaja i njihovih prerađevina, da zajedno sa svojim partnerima dostave sertifikate da u tim proizvodima nisu koristili genetički modifikovanu hranu.
To je, prema njegovim rečima jedan primer, a drugi je da se ne uvozi ništa što je izvan standarda koji se koristi u Evropskoj uniji.
“Kakav je to primer koji EU daje ako prisiljava treće zemlje da u svoje zemlje uvoze ono što njihovim potrošačima ne smeju plasiraju? Recimo, mleko iznad 0,05 mikrograma aflatoksina po kilogramu. Zašto kod nas treba da bude pet puta više? Zašto kod njih meso može da bude zaleđeno samo do šest meseci, a posle toga prodaju po pola evra nama i drugim zemljama?”, upitao je agroekonomista.
“Kada izjednačimo ta pravila, možemo da govorimo. Ovako smo u podređenom položaju i naši poljoprivrednici nikada ne mogu da budu konkurentni”, dodao je.
Na pitanje da li očekuje neki napredak, izrazio je sumnju.
