Миладин Шеварлић, агроекономиста и некадашњи професор на Пољопривредном факултету у Београду, говорећи о протестима пољопривредника и произвођача млека, истакао је да је то само један од великог броја проблема у нашој земљи.
“Наш аграр је угрожен од самог потписивања прелазног трговинског споразума и ССП-а. Зато што је Србији обећано да ће за пар година бити примљена у чланство Европске уније, што је била ноторна лаж”, изјавио је Шеварлић за телевизију РТ Балкан.
Како каже, Србија до скоро није имала приступ европским фондовима, као што је био случај са другим земљама.
“Тек сада смо добили средства ИПАРД од 75 одсто и 25% из националног буџета. То је све што добијамо од њих, а то је много мање него што је, на пример, допринос наших гастарбајтера на годишњем нивоу. И то су безначајна средства за Европску унију”, додао је стручњак.
Осврнуо се и на кризу у пољопривреди и протест на којем произвођачи млека просипају своје производе незадовољни односом државе.
“Не знам шта ће бити предмет консултације, али ово је неодрживо стање. Протест произвођача млека је врх леденог брега – испод тога је још девет десетина проблема који се не приказују у јавности. То су акумулирани проблеми. За последњих 10 година смањили смо број говеда за 30 и нешто одсто, број свиња за 20 процената”, истакао је Шеварлић.
Професор је предложио да Србија, као земља која има закон против увоза, узгоја, прераде и промета ГМО производа, захтева од увозника меса, млека, јаја и њихових прерађевина, да заједно са својим партнерима доставе сертификате да у тим производима нису користили генетички модификовану храну.
То је, према његовим речима један пример, а други је да се не увози ништа што је изван стандарда који се користи у Европској унији.
“Какав је то пример који ЕУ даје ако присиљава треће земље да у своје земље увозе оно што њиховим потрошачима не смеју пласирају? Рецимо, млеко изнад 0,05 микрограма афлатоксина по килограму. Зашто код нас треба да буде пет пута више? Зашто код њих месо може да буде залеђено само до шест месеци, а после тога продају по пола евра нама и другим земљама?”, упитао је агроекономиста.
“Када изједначимо та правила, можемо да говоримо. Овако смо у подређеном положају и наши пољопривредници никада не могу да буду конкурентни”, додао је.
На питање да ли очекује неки напредак, изразио је сумњу.
