Са споразумом “Лукоила” и “Карлајла” мора да се сагласи америчка канцеларија ОФАК, која одлучује и о одобрењу за продају НИС-а мађарском МОЛ-у
Америчка група “Карлајл” могла би ускоро да преузме другу најважнију позицију на тржишту горива у Србији. Та инвестициона компанија договорила се с руским “Лукоилом” да купи његову међународну имовину, којом из Москве више не може да се управља због америчких санкција.
Са споразумом “Лукоила” и “Карлајла” мора да се сагласи америчка канцеларија ОФАК, која одлучује и о одобрењу за продају НИС-а мађарском МОЛ-у.
Рок који су Сједињене Државе дале “Лукоилу” да прода своје власништво ван Русије, чија се вредност процењује на 22 милијарде долара, истиче 28. фебруара.
Брокер Бранислав Јоргић рекао је за РТС да је “Карлајл” један од већих америчких инвестиционих фондова, са активом од око 475 милијарди долара, што значајно превазилази вредност српског бруто домаћег производа.
“Да бисмо разумели размере, БДП Србије износи око 100 милијарди евра, односно приближно 117 милијарди долара, док ‘Карлајл’ управља активом четири пута већом од тога. Ако практично добију сагласност ОФАК-а, значи да је то компанија, односно инвестициони фонд који је подржан од стране државе”, рекао је Јоргић.
Према његовим речима, евентуална промена власништва не би требало да има негативне последице по домаће тржиште горива, већ напротив – могла би да донесе извесну стабилизацију снабдевања.
“Најважније је да се реши потенцијални проблем у дистрибуцији нафтних деривата и да нам то више не виси над главом. Са те стране, за Србију је ово финансијски неутрална, али тржишно важна позиција”, објашњава Јоргић.
Он додаје да је мало вероватно да ће инвестициони фонд дугорочно остати власник “Лукоилове” мреже, јер је природа таквих фондова да купују имовину, унапреде њено пословање и потом је препродају у периоду од три до пет година.
“Ту се можда отвара и простор за Србију – било да се укључи држава или конзорцијум домаћих компанија у евентуалну будућу куповину те дистрибутивне мреже”, каже Јоргић.
“Лукоил” у Србији има 112 бензинских пумпи и два складишта.
Када је реч о ценама горива, Јоргић не очекује промене за потрошаче, с обзиром на то да држава и даље има кључну улогу у њиховом формирању.
“Више од 50 одсто коначне цене горива чине акцизе, порези и таксе, тако да промена власника сама по себи не може значајније да утиче на цене на пумпама”, истакао је Јоргић.
Продаја “Лукоилове” имовине, наглашава Јоргић, нема директне везе са процесом евентуалне продаје НИС-а, јер је реч о одвојеним правним и тржишним процесима.
