До сада је Музеј жртава геноцида идентификовао неколико стотина обележја истакнутих у јавном простору широм Европе и света и активно ради на формирању базе која ће послужити њиховом уклањању
Музеј жртава геноцида до сада је идентификовао неколико стотина усташких обележја истакнутих у јавном простору широм Европе и света и активно ради на формирању базе података која ће послужити њиховом уклањању, рекао је директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина.
Прецизан број тих обележја истакнутих у бројним државама на споменицима, таблама удружења или грбовима спортских клубова, још није утврђен, али је у току истраживање. Опсежна истраживања се спроводе на основу архивске грађе, мемоаристике, периодике и осталих доступних извора, a настоји се да се кроз писане трагове утврде локације ових обележја.
“Значајну помоћ Музеј добија и од српске дијаспоре, која је упозната са локалним приликама и располаже релевантним информацијама. Од њих добијамо податке, фотографије и, када је реч о појединачним лицима, кратке биографије, чиме додатно унапређујемо базу”, рекао је Арбутина за Срну.
Као резултат активности Музеја, указује Арбутина, Влада Шпаније донела је 14. априла одлуку да уклони усташка обележја са гроба једног од највећих злочинаца 20. века Вјекослава Макса Лубурића, одговорног за смрт стотина хиљада Срба у Другом светском рату.
“Очекујемо да одлука буде спроведена у наредна два месеца, а поред уклањања симбола, биће постављена и информативна табла где ће врло конкретно бити написано о каквом злочинцу је реч”, истакао је Арбутина.
Он се нада и конкретним резултатима у Аргентини, чијег амбасадора у Србији Освалда Марсику су угостили и разговарали о усташкој заоставштини у тој земљи.
“Почетком јуна ћемо у Буенос Ајресу, у оквиру делегације Србије при Међународној алијанси за сећање на Холокауст, присуствовати пленарном заседању. То ће бити прилика да додатно интензивирамо рад и да у наредном периоду очекујемо конкретне резултате”, истиче Арбутина.
База која се формира је јединствена иницијатива која је потекла из Музеја жртава геноцида и проистиче из његове улоге као националне установе културе и матичне институције у области културе сећања.
“Према нашим сазнањима, слична иницијатива не постоји у институцијама које чувају сећање на Холокауст, пре свега зато што су нацистички симболи законом забрањени и врло ретко се могу пронаћи на тлу Европе”, наводи Арбутина.
Он сматра да је недовољна упућеност европске јавности у страдање српског народа довела до тога да усташка обележја опстају деценијама широм Европе.
