Skup Srpske napredne stranke pod parolom „Srbija, jedna porodica” u Beogradu trebalo je da pošalje poruku jedinstva, mira i stabilnosti, ali je atmosfera pokazala duboku političku podeljenost u zemlji.
Dok su studenti za Vidovdan održali skup u Kraljevu, vlast je u Beogradu odgovorila već poznatim receptom — masovnim okupljanjem, državnom simbolikom, patriotskim pesmama, organizovanim dolascima autobusima iz cele Srbije i govorom predsednika Aleksandra Vučića.
U fokusu skupa bila je Vučićeva najava da za nekoliko nedelja odlazi u „predsedničku penziju”, ali i poruka da će pomoći svojoj bivšoj stranci u predstojećoj kampanji.
Vučić je okupljenima obećao pristojnost i toleranciju, ali su se istovremeno među pristalicama mogle videti i čuti poruke koje se teško uklapaju u takav poziv. Uz skandiranje „Aco, Srbine”, na skupu su se pojavljivali i simboli i poruke koje više govore o radikalizaciji nego o smirivanju političkih tenzija.
Posetiocima je bio ponuđen i simbolični „glasački listić” sa petnaest tema, među kojima su bili Kosovo i Metohija, energetika, ekologija, penzije i druga pitanja. Kosovo je, sudeći po raspoloženju okupljenih, bilo jedna od najčešće pominjanih tema, dok je podrška Evropskoj uniji bila daleko manje prisutna.
Vučić je u govoru insistirao na državnom suverenitetu i poručio da ne želi da bilo koja strana sila kontroliše srpsko nebo, bez obzira na njenu geopolitičku težinu.
Ipak, glavni utisak skupa nije bilo samo političko obraćanje, već i neobična mešavina vašarske i predizborne atmosfere. Na temperaturi od 38 stepeni, ljudi su se hladili lepezama u bojama srpske trobojke, miris roštilja širio se ulicama, a deo posetilaca je događaj doživeo i kao izlet u Beograd.
Redovi ispred restorana brze hrane i kafića bili su gotovo jednako upečatljivi kao i sam politički program. Za mnoge koji su došli iz unutrašnjosti, veliki grad i poznati međunarodni lanci bili su posebna atrakcija.
Program su obeležili muzičari bliski vlasti, horovi sa patriotskim pesmama, ali i bizarni detalji poput robota koji su igrali „Moravac” i tehno muzike između nastupa i govora.
Iako je skup prošao bez većih incidenata, jasno je da jedan masovni događaj ne može da prikrije duboke političke podele u Srbiji. Naprotiv, upravo je taj skup pokazao koliko se parole o jedinstvu razilaze sa stvarnošću na terenu.
Na tom raskoraku između slogana i stvarnog stanja u društvu, po svemu sudeći, vodiće se i naredna politička kampanja. Srbiju čekaju meseci jakih tenzija, a poruka „jedna porodica” za sada više liči na pokušaj političkog marketinga nego na realno stanje u zemlji.
