Evropski lideri su na kraju samita Evropska unija — Zapadni Balkan u Tivtu potvrdili posvećenost proširenju EU, ali su Srbiji poručili da njen napredak ka članstvu zavisi od reformi i usklađivanja sa spoljnom politikom Evropske unije.
Na samitu, koji je održan bez usvajanja zajedničke izjave, ponovljeno je da je Crna Gora trenutno vodeći kandidat za članstvo i da ima ambiciju da do 2028. godine postane 28. članica Evropske unije.
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je novinarima u Tivtu da Srbija mora jasno da odluči gde vidi svoju budućnost.
„Nije moguće voditi politiku kolebanja između Rusije, Kine i Evrope“, poručio je Merc.
On je dodao da je put Srbije ka Evropskoj uniji otvoren, ali da Beograd mora da odluči na čijoj će strani biti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je posle sastanka da je nekoliko zemalja insistiralo na pitanju sankcija protiv Rusije zbog rata u Ukrajini, koje Srbija do sada nije uvela.
„To su od nas tražili“, rekao je Vučić.
On je razgovore ocenio kao pozitivne, a kao najvažniju stvar izdvojio francusko-nemačku inicijativu za pojednostavljenje i ubrzanje procesa proširenja.
„U potpunosti podržavamo ovo. To će promeniti dinamiku i energiju procesa pristupanja EU. To znači da, kada nešto postignete, možete sesti za sto“, poručio je Vučić.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je nakon samita da Srbija ima vrlo jasna pravila za otvaranje novog, trećeg seta pregovaračkih poglavlja.
Prema njenim rečima, uslovi su reforme u oblasti vladavine prava, slobode medija i izbornog zakonodavstva, kao i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da su se srpske vlasti, sa kojima se prethodno sastao u Beogradu, jasno obavezale na konkretan vremenski okvir.
„Na osnovu njihove primene, Evropska komisija će pripremiti procenu, a Savet EU će odlučiti da li je došlo vreme za otvaranje trećeg kruga pregovora“, objasnio je Košta.
Na samitu je učestvovao i hrvatski premijer Andrej Plenković, koji se na marginama sastao sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem. Plenković je ocenio da je Crna Gora spremna da ozbiljno radi na pitanjima koja joj je predstavila Hrvatska.
Hrvatska od Crne Gore očekuje rešavanje pitanja obeštećenja logoraša, pronalaska nestalih iz rata, nastavak procesuiranja ratnih zločina, rešavanje imovinsko-pravnih pitanja hrvatskih porodica, kao i razgovore o granici.
Zagreb traži i rešenje pitanja spomen-ploče na mestu bivšeg logora Morinj, kao i promenu imena bazena u Kotoru koji nosi ime čuvara tog logora.
Jedno od otvorenih pitanja ostaje i školski brod „Jadran“, jedrenjak dug oko 60 metara, koji je do 1991. godine bio upisan u flotne liste hrvatskih luka, ali se u trenutku rata nalazio na remontu u Crnoj Gori i od tada nije vraćen.
Plenković je naglasio da je Crna Gora ta koja želi što pre da završi pregovore sa EU i uđe u taj savez, što bi se, kako je ocenio, teoretski moglo dogoditi do 2028. godine ukoliko bude političke volje.
Lideri svih šest zemalja Zapadnog Balkana koje teže članstvu u Evropskoj uniji — Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Severne Makedonije i Nepostojeće države Kosovo — okupili su se u Tivtu zajedno sa predstavnicima EU i liderima većine država članica Unije.
