Др Борислав Антонијевић поставио је питање због чега Београд још нема постројење за прераду отпадних вода у Великом Селу, подсећајући на ранија обећања да је пројекат практично завршен и да ће бити реализован у кратком року.
„Зашто није завршен Центар за прераду отпадне воде у Великом Селу, о коме смо причали у предизборној кампањи, ви и ја, на Телевизији Србије, да ће бити завршен у року од месец дана, два, три, пет месеци, да је све завршено, да је интерцептор завршен, да је све завршено?“, упитао је Антонијевић.
Он је указао на то да српска престоница и даље нема постројење које би омогућило системско пречишћавање отпадних вода.
„Београд једини нема Центар за прераду отпадне воде“, нагласио је Антонијевић.
Он је затим упоредио недостатак овакве основне комуналне инфраструктуре са вредношћу некретнина изграђених у оквиру пројекта „Београд на води“.
Према његовој рачуници, ако би се вредност милион квадратних метара проценила по просечној цени од 6.000 евра по квадрату, укупна вредност износила би око шест милијарди евра.
„О вредности ‘Београда на води’ можемо сада само да причамо: колико кошта милион квадрата помножених са шест хиљада евра просечне цене? Шест милијарди“, рекао је Антонијевић.
Он је додао да би, према рачуници у којој користи удео од 30 одсто, само тај део вредности износио око 1,8 милијарди евра.
„Па од тога 30 одсто — милијарду и 800 милиона је само требало да припадне у квадратима“, навео је Антонијевић.
Према његовим речима, томе би требало додати и вредност накнаде за грађевинско земљиште, као и трошкове инфраструктуре коју је за потребе пројекта обезбеђивао јавни сектор.
„Па онда плаћена накнада за грађевинско земљиште коју је требало да плати инвеститор и градитељ, па онда колико је инфраструктура и тако даље“, рекао је Антонијевић.
Он је закључио да управо поређење огромне вредности великих комерцијалних пројеката са чињеницом да Београд још нема основну инфраструктуру за пречишћавање отпадних вода показује, како је навео, „генералне разлике“ у приоритетима градске политике.
