Афера Епстин изазвала је земљотрес у свету, а потреси се осећају и на Балкану. У фајловима о осуђеним сексуалном преступнику нашло име бившег председника Црне Горе Мила Ђукановића, али и двоје бивших лидера лажне државе, Бехђета Пацолија и Атифете Јахајаге, преноси РТ.
Деценију раније, међутим, појавили су се наводи да би “острво греха”, попут оног у Епстиновог Карибима, могло да постане некадашње албанско “војно острво” Сазан код Валоне.
Сибел Едмондс, која је радила као преводилац за ФБИ, још 2016. године говорила је о острву Сазан као о територији која испуњава све критеријуме да постане острво на коме важе другачија правила, наводе албански медији.
Епстиново приватно острво Мали Сент Џејмс, које се налази у архипелагу Америчка Девичанска Острва у Карибима, већ је доспело у жижу западне јавности и било је потребно пронаћи алтернативну локацију. Тако се изоловано и ненасељено албанско острво, како се сумња, нашло на мапи греха.
У извештају Едмондсове помиње се и Султан Ахмед бин Сулејем, председник и извршни директор компаније “ДП Ворлд” и председник Корпорације за луке, царине и слободне зоне УАЕ. Реч је о некоме ко не инвестира у туристичке пројекте, већ има искуства у прављењу изолованих енклава.
Бин Сулејем се већ налази под лупом због веза са Епстином. Његово име се често спомињало у Епстиновој преписци, а осуђени сексуални преступник описивао је бин Сулејема као “једног од нас”.
Електронска преписка Епстина и бин Сулејема, према писању медија, била је пуна сочних и морбидних детаља, попут детаљног описа “масаже” какву је емиратски бизнисмен добио у Јапану. Након што се на над њим навио облак сумње, Бин Сулејем је смењен са позиција у компанији “ДП Ворлд”.
Пре око десет година, албанске власти су најавиле да ће од овог острва направити туристичку атракцију и отвориле су га за посетиоце, али нису прешли са речи на дела.
Има нека тајна веза: Земља бункера, лажна држава и “острво греха”
Након што су у контексту афере Епстин поменути Јахјага и Пацоли, који су (очекивано) демантовали да су на било који начин били повезани са осуђеним педофилом, појавила се вест да је некадашњи генерални секретар Савета Европе и премијер Норвешке Торбјерн Јагланд, након званичне посете Албанији, у мејлу из маја 2012. године обавестио Епстина да су “девојке у Тирани чудесне”.
Медији су подсетили да се приликом те посете, Јагланд састао са тадашњим премијером Албаније Саљијем Беришом и тадашњим председником Бамиром Топијем.
Иначе, Савет Европе саопштио је да је пристао да укине дипломатски имунитет Јагланду, чиме је омогућено норвешкој полицији да спроведе истрагу о његовим везама са осуђеним америчким сексуалним преступником.
Едмондс у свом извештају помиње и улогу Албаније у међународној мрежи трговине људима, а подсећа и на чињеницу да је Сазан премрежен тунелима и бункерима, као и да поседује војну инфраструктуру.
“Војно острво” као албански адут за додворавање Трампу
У међувремену, Влада Албаније доделила је статус стратешког инвеститора компанији везаној за Трамповог зета, Џареда Кушнера, због изградње велелепног туристичког насеља на Сазану.
Иванка Трамп и Кушнер, подсетимо, боравили су и на Сазану током посете Албанији, а Кушнер је на једном форуму рекао како вреди улагати у Албанију и додао је да су природа и локација предности Сазана.
Медији из Тиране су током прошлог лета пренели да је Иванка Трамп купила Сазан за милијарду долара.
Међутим, албански адвокат Ердис Дораци изјавио је да нема говора о продаји острва, већ да се ради о великој стратешкој инвестицији, а да ће осим брачног пара Кушнер-Трамп у Сазан улагати и инвеститори из УАЕ. Медији са седиштем у Тирани из милоште су прозвали Сазан “Трамповим острвом” и “Иванкиним бункер-острвом”.
Сазан је, подсетимо, “војно острво” које албански комунистички лидер Енвер Хоџа уступио прво Совјетима, затим и Кини. Оно се налази се на улазу у Валонски залив на југозападу Албаније и стратешка је тачка у Отрантском каналу, који раздваја Јадранско од Јонског мора.
У периоду Хладног рата, заједно са базом Паша Лимани, био је кључно совјетско упориште у Средоземљу, како наводе албански медији.
