Америчка конгресменка Селест Малој затражила је од Канцеларије за контролу стране имовине америчког Министарства финансија (OFAC) да испита поступке бившег високог представника у БиХ Кристијана Шмита и чланова Централне изборне комисије БиХ у процесу којим је Милорад Додик уклоњен са функције председника Републике Српске.
Малој, чланица Републиканске странке (Republican Party) из Јуте, упутила је писмо OFAC-у 31. августа, након што су тој институцији достављени материјали у којима се наводи да су Шмит и ЦИК БиХ могли да се мешају у демократски процес у Републици Српској.
„Пишем вам поводом информација које су недавно достављене OFAC-у у вези са поступцима тадашњег високог представника за БиХ Кристијана Шмита и Централне изборне комисије БиХ приликом уклањања демократски изабраног председника Републике Српске“, навела је Малој.
Она је истакла да достављени материјали указују на могућност да су спорни поступци представљали мешање у демократски процес, што би могло да потпадне под постојећи амерички режим санкција за Западни Балкан или под Глобални Магнитски закон.
Малој је од OFAC-а затражила „хитно разматрање“ достављених навода и навела да очекује резултате истраге.
Спор је везан за процес који је довео до престанка Додиковог мандата на месту председника Републике Српске.
Суд БиХ осудио је Додика у фебруару 2025. године због непоштовања одлука високог представника, након што је потписао законе чије је ступање на снагу Шмит претходно блокирао.
Другостепено веће потврдило је пресуду у јуну, чиме је Додику изречена казна од једне године затвора и шестогодишња забрана обављања функције председника Републике Српске.
Основ за Додиково кривично гоњење произашао је из измена Кривичног закона БиХ које је Шмит наметнуо у јулу 2023. године, а којима је непоштовање одлука високог представника постало кривично дело.
Представници Републике Српске годинама оспоравају Шмитов легитимитет, наводећи да његово именовање није потврђено у Савету безбедности Уједињених нација.
Српски делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Радован Ковачевић оценио је да би Вашингтон требало да уведе санкције Шмиту, члановима ЦИК-а, као и тужиоцима и судијама који су учествовали у поступку против Додика.
„Кристијан Шмит пре свих, затим чланови Централне изборне комисије БиХ, али и тужиоци, судије и сви други који су учествовали у срамном, недемократском, неправедном и неуставном кривичном прогону председника Републике Српске Милорада Додика“, поручио је Ковачевић.
Шмит је у мају најавио повлачење са функције високог представника, а његов мандат окончан је 1. јула, када је дужност вршиоца функције преузео Луис Кришок.
Захтев конгресменке Малој долази и после значајне промене америчке политике према руководству Републике Српске.
Администрација Доналда Трампа је у октобру 2025. укинула америчке санкције Милораду Додику, Жељки Цвијановић, Ненаду Стевандићу, Радовану Вишковићу и већем броју других појединаца и компанија повезаних са Републиком Српском.
Сам Додик је претходно позвао Трампа да подржи право Републике Српске на независност, док је амерички Стејт департмент остао при званичном ставу да САД подржавају Дејтонски мировни споразум и територијални интегритет БиХ.
Захтев Малој сада отвара могућност да се у Вашингтону први пут формално испита да ли су поступци Шмита и ЦИК-а БиХ приликом уклањања демократски изабраног председника Републике Српске представљали мешање у изборни и демократски процес које може бити основ за америчке санкције.
