Немачки министар унутрашњих послова Александер Добринт оштро је напао оне који од владе траже да јавно представи доказе за тврдњу да Русија стоји иза покушаја саботаже на аеродрому Лајпциг/Хале.
Обраћајући се Бундестагу током расправе о буџету за 2027. годину, Добринт је рекао да је Немачка свакодневно мета сајбер напада, шпијунаже, дезинформација и хибридног ратовања.
„Нисмо у рату, али смо свакодневно мета хибридног ратовања“, поручио је немачки министар.
Он је затим директно напао критичаре који траже да влада објави конкретне доказе за оптужбе против Москве.
„Ко после дронова, бомби, агената и Лајпцига непрестано тражи доказе, а притом свесно игнорише показатеље, не показује здрав скептицизам, већ врши болесну саботажу“, рекао је Добринт.
У наставку је био још оштрији.
„Ко код руског напада тражи доказе, а код руске лажи једноставно подигне палац, не тражи истину, већ покушава да је прикрије“, поручио је министар.
Он је критичаре оптужио и да покушавају да дају „индулгенцију Путину“, додајући да немачка влада то неће дозволити.
Изјава је уследила након што је немачка влада званично оптужила Русију за покушај напада дроном са експлозивом на аеродрому Лајпциг/Хале 4. августа.
Берлин тврди да полицијска истрага, начин извођења операције и обавештајни подаци заједно показују да су иза напада стајале особе које су деловале у име руских државних структура.
Добринт је раније навео да конфигурација дрона, његове компоненте, експлозив и детонатор одговарају обрасцима познатим из ранијих руских хибридних операција и рата у Украјини.
Немачке власти, међутим, до сада нису јавно представиле конкретне обавештајне податке на основу којих су закључиле да је операција наручена из Русије.
На конференцији за медије после званичног приписивања напада Москви, новинари су више пута питали представнике владе зашто јавности нису показани докази.
Влада је одговорила да постоје три одвојена нивоа доказа – начин извршења и употребљена средства, полицијска истрага и обавештајна сазнања – и да би сваки од њих, према оцени власти, био довољан за приписивање одговорности Русији.
Детаљи обавештајних сазнања, међутим, нису објављени.
Посебну пажњу изазива чињеница да је сам Добринт раније заступао знатно другачији став о потреби јавног доказивања руске одговорности.
Пре него што је влада званично оптужила Москву, он је говорио да Русија својим поступцима олакшава сумњу, али истовремено отежава доказивање одговорности.
Тада је нагласио да докази морају бити убедљиви „не само за њега и безбедносне службе, већ и за јавност“.
После званичне одлуке владе да Русију означи као одговорну, његова реторика се значајно променила.
Добринт сада тврди да непрестано захтевање јавних доказа више није израз здравог скептицизма, већ покушај прикривања истине и политичке одбране Москве.
Изјава је зато покренула расправу у Немачкој не само о руском хибридном ратовању, већ и о томе колико јавност има право да захтева конкретне доказе пре него што влада једну страну државу оптужи за напад на немачкој територији.
