Bivši poljski predsednik Leh Valensa skinuo je demonstrativno sa bedž u bojama ukrajinske zastave pošto je ukrajinski predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski jednoj vojnoj jedinici dao ime Heroji Ukrajinske ustaničke armije (UPA) a protestovalo je i poljsko Ministarstvo spoljnih poslova.
Na taj potez Zelenskog, kao i na to što je nedavno prisustvovao sahrani posmrtnih ostataka jednog od vodja Organizacije ukrajinskih nacionalista, u Poljskoj se gleda kao na pokušaj rehabilitacije nacionalista koji su tokom Drugog svetskog rata rata saradjivali sa Hitlerovim nacistima.
Oružano krilo, UPA, odgovorno je za velika etnička čišćenja na zapadu današnje Ukrajine i Volinjski masakr nad Poljacima, Česima i Jevrejima u vreme Drugog svetskog rata.
“Slaveći bandite iz UPA (Zelenski) je povredio mene i sve moje zemljake. Zato sam javno skinuo zastavu Ukrajine sa grudi. Narodu ću i dalje pomagati u ratu protiv Sovjeta. Ali odbijam da pomažem predsedniku Zelenskom”, objavio je na Fejsbuku bivši poljski predsednik, koji je i dobitnik Nobelove nagrade za mir kao vodja otpora Poljaka komunističkom režimu.
Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je Zelenskog, ali kako nezvanično javljaju mediji i ambasadora Ukrajine u Varšavi, da će se tog poteza dohvatiti ruska propaganda.
“Nedvosmisleno ocenjujemo negativno to što je ukrajinska jedinica dobila ime ‘Heroji UPA’. Ta odluka povrediće sećanje na žrtve UPA i atak je na dijalog izmedju naša dva naroda. Može da je iskoristi ruska propaganda koja želi da medju nama izazove razdor i podrije pomoć Ukrajini dok se brani”, saopštio je danas portparol poljskog ministarstva Maćej Vevjur.
Poljska ambasada u Kijevu poručila je da svaka država ima pravo da oblikuje svoju istoriju i bira svoje heroje ali da mora da bude svesna posledica takvih odluka na medjunarodnom planu.
“Neke ličnosti koje su u Ukrajini simbol antisovjetskog pokreta otpora istovremeno su u poljskom istorijskom sećanju odgovorne za ratne zločine i ubijanje poljskog stanovništva”, upozorila je poljska ambasada.
Masovna etnička čišcenja današnjih zapadnih delova Ukrajine, tadašnjih istočnih oblasti okupirane Poljske ukrajinski nacionalisti na čelu sa Stefanom Banderom i njihova oružana frakcija UPA započeli su u februaru 1943. godine.
Naziv Volinjski masakr dobili su zbog kulminacije cele operacije 11. jula 1943. godina kada je izveden simultan napad na čak 150 poljskih sela u Volinskoj oblasti, u nedelju kada su Poljaci bili na bogosluženju.
Poljski Institut pamćenja naroda daje podatak o 100.000 poljskih žrtava od 1943. do 1945. godine u Ukrajini i govori o stotinama hiljada Poljaka koji su pobegli tada u strahu za živote u centralnu Poljsku.
Usledila je odmazda poljskog pokreta otpora i njegove antifašističke Zemaljske armije u kojoj je pobijeno izmedju 12.000 i 20.000 Ukrajinaca, prema podacima ukrajinskih istoričara.
