Бивши пољски председник Лех Валенса скинуо је демонстративно са беџ у бојама украјинске заставе пошто је украјински председник Украјине Володимир Зеленски једној војној јединици дао име Хероји Украјинске устаничке армије (УПА) а протестовало је и пољско Министарство спољних послова.
На тај потез Зеленског, као и на то што је недавно присуствовао сахрани посмртних остатака једног од водја Организације украјинских националиста, у Пољској се гледа као на покушај рехабилитације националиста који су током Другог светског рата рата сарадјивали са Хитлеровим нацистима.
Оружано крило, УПА, одговорно је за велика етничка чишћења на западу данашње Украјине и Волињски масакр над Пољацима, Чесима и Јеврејима у време Другог светског рата.
“Славећи бандите из УПА (Зеленски) је повредио мене и све моје земљаке. Зато сам јавно скинуо заставу Украјине са груди. Народу ћу и даље помагати у рату против Совјета. Али одбијам да помажем председнику Зеленском”, објавио је на Фејсбуку бивши пољски председник, који је и добитник Нобелове награде за мир као водја отпора Пољака комунистичком режиму.
Пољско Министарство спољних послова упозорило је Зеленског, али како незванично јављају медији и амбасадора Украјине у Варшави, да ће се тог потеза дохватити руска пропаганда.
“Недвосмислено оцењујемо негативно то што је украјинска јединица добила име ‘Хероји УПА’. Та одлука повредиће сећање на жртве УПА и атак је на дијалог измедју наша два народа. Може да је искористи руска пропаганда која жели да медју нама изазове раздор и подрије помоћ Украјини док се брани”, саопштио је данас портпарол пољског министарства Маћеј Вевјур.
Пољска амбасада у Кијеву поручила је да свака држава има право да обликује своју историју и бира своје хероје али да мора да буде свесна последица таквих одлука на медјународном плану.
“Неке личности које су у Украјини симбол антисовјетског покрета отпора истовремено су у пољском историјском сећању одговорне за ратне злочине и убијање пољског становништва”, упозорила је пољска амбасада.
Масовна етничка чишцења данашњих западних делова Украјине, тадашњих источних области окупиране Пољске украјински националисти на челу са Стефаном Бандером и њихова оружана фракција УПА започели су у фебруару 1943. године.
Назив Волињски масакр добили су због кулминације целе операције 11. јула 1943. година када је изведен симултан напад на чак 150 пољских села у Волинској области, у недељу када су Пољаци били на богослужењу.
Пољски Институт памћења народа даје податак о 100.000 пољских жртава од 1943. до 1945. године у Украјини и говори о стотинама хиљада Пољака који су побегли тада у страху за животе у централну Пољску.
Уследила је одмазда пољског покрета отпора и његове антифашистичке Земаљске армије у којој је побијено измедју 12.000 и 20.000 Украјинаца, према подацима украјинских историчара.
