Broj imigranata koji žive u Evropskoj uniji se za 15 godina povećao za 60 odsto, dostigavši rekordnih 64 miliona 2025. godine, objavila je Fondacija Rokvol iz Berlina.
Stanovništvo EU rođeno u inostranstvu se povećalo sa oko 40 miliona 2010. godine na približno 64 miliona 2025, što “odražava održivi i značajan dugoročni rast”, saopštila je Fondacija.
Samo za godinu dana, broj stanovnika rođenih u inostranstvu se povećao za 2,1 milion, što je manje nego u periodu 2023-2024, kada se u zemlje EU doselilo 2,6 miliona imigranata.
Najbrži rast među većim zemljama EU zabeležen je u Španiji, gde je registrovana trećina ukupnog povećanja na nivou EU 2025.
U Španiji se broj stanovnika rođenih u inostranstvu povećao sa 8,8 miliona 2024. na 9,5 miliona prošle godine, što je povećanje od osam odsto, više nego dvostruko više od proseka EU (3,4 odsto).
Nemačka je i dalje glavna destinacija u apsolutnom smislu, sa povećanjem populacije imigranata od oko 70 odsto, sa oko 10 miliona 2010. na gotovo 18 miliona prošle godine.
Fondacija navodi da su nedavni migracioni tokovi veoma koncentrisani u maloj grupi zemalja – Španija, Nemačka, Italija i Francuska su primile tri četvrtine svih zahteva za azil 2025.
Francuska ima oko 9,6 miliona migranata, dok je Italija zabeležila umereniji rast, sa 4,6 miliona 2010. na 6,9 miliona 2025.
Manje države, poput Malte, Kipra i Luksemburga, zabeležile su najveći priliv imigranata u odnosu na broj stanovnika, pokazuje istraživanje.
Više od polovine stanovništva Luksemburga (52 odsto) čine stanovnici rođeni u inostranstvu.
Udeo imigranata u populaciji Malte je 32 odsto, Kipra 28 odsto, Irske i Austrije oko 23 odsto.
Kada su u pitanju izbeglice, Nemačka ima ubedljivo najveću izbegličku populaciju, približno 2,7 miliona, a na drugom mestu je Poljska, sa oko milion izbeglica. Slede Francuska, Španija i Češka.
Po udelu izbeglica u ukupnom stanovništvu, na prvom mestu je Kipar, sa 4,8 odsto, zatim Češka (3,5 odsto) i Nemačka (3,2 odsto).
Najmanji udeo izbegličke populacije imaju Italija (0,5 odsto), Slovenija i Portugal (0,6 odsto) i Hrvatska (0,7 odsto).
