Број имиграната који живе у Европској унији се за 15 година повећао за 60 одсто, достигавши рекордних 64 милиона 2025. године, објавила је Фондација Роквол из Берлина.
Становништво ЕУ рођено у иностранству се повећало са око 40 милиона 2010. године на приближно 64 милиона 2025, што “одражава одрживи и значајан дугорочни раст”, саопштила је Фондација.
Само за годину дана, број становника рођених у иностранству се повећао за 2,1 милион, што је мање него у периоду 2023-2024, када се у земље ЕУ доселило 2,6 милиона имиграната.
Најбржи раст међу већим земљама ЕУ забележен је у Шпанији, где је регистрована трећина укупног повећања на нивоу ЕУ 2025.
У Шпанији се број становника рођених у иностранству повећао са 8,8 милиона 2024. на 9,5 милиона прошле године, што је повећање од осам одсто, више него двоструко више од просека ЕУ (3,4 одсто).
Немачка је и даље главна дестинација у апсолутном смислу, са повећањем популације имиграната од око 70 одсто, са око 10 милиона 2010. на готово 18 милиона прошле године.
Фондација наводи да су недавни миграциони токови веома концентрисани у малој групи земаља – Шпанија, Немачка, Италија и Француска су примиле три четвртине свих захтева за азил 2025.
Француска има око 9,6 милиона миграната, док је Италија забележила умеренији раст, са 4,6 милиона 2010. на 6,9 милиона 2025.
Мање државе, попут Малте, Кипра и Луксембурга, забележиле су највећи прилив имиграната у односу на број становника, показује истраживање.
Више од половине становништва Луксембурга (52 одсто) чине становници рођени у иностранству.
Удео имиграната у популацији Малте је 32 одсто, Кипра 28 одсто, Ирске и Аустрије око 23 одсто.
Када су у питању избеглице, Немачка има убедљиво највећу избегличку популацију, приближно 2,7 милиона, а на другом месту је Пољска, са око милион избеглица. Следе Француска, Шпанија и Чешка.
По уделу избеглица у укупном становништву, на првом месту је Кипар, са 4,8 одсто, затим Чешка (3,5 одсто) и Немачка (3,2 одсто).
Најмањи удео избегличке популације имају Италија (0,5 одсто), Словенија и Португал (0,6 одсто) и Хрватска (0,7 одсто).
