U Evropskoj uniji je postotak ljudi koji su živeli u jednočlanim domaćinstvima prošle godine iznosio 16,5 odsto, a srazmerno najveći broj ljudi koji žive sami bio je u skandinavskim i baltičkim zemljama, pokazuju podaci evropske statističke agencije Eurostat.
Postotak ljudi koji žive sami bio je iznad evropskog proseka i u Nemačkoj, gde je od ukupno oko 84 miliona stanovnika svaka peta osoba (20,9 odsto), ili oko 17,3 miliona ljudi živela sama, saopštio je danas nemački Savezni zavod za statistiku (Destatis).
Broj takvih osoba je u proteklih dvadeset godina znatno porastao, sa 14,2 miliona 2005. godine. Najčešće je reč o starim ljudima. U kategoriji starijih od 65 godina to je bilo više od jedne trećine (34,4 odsto), a kod starijih od 85 godina čak svaki drugi (55,8 odsto).
Broj takvih ljudi koji žive sami u Nemačkoj raste srazmerno sa veličinom naselja. U velikim gradovima sa više od 100.000 stanovnika takvih samaca je bilo 25,9 odsto, a u malim lokalnim samoupravama sa manje od 20.000 stanovnika ih je bilo 17,2 odsto.
Prosek ljudi koji žive u jednočlanom domaćinstvu u EU je 16,5 odsto, ali su razlike ogromne. Više nego u Nemačkoj, takvih je ljudi srazmerno bilo u Litvaniji (31,4 odsto), Finskoj (25,8 odsto), Danskoj (24,3 odsto), Estoniji i Švedskoj (po 22 odsto).
Na drugoj strani skale, najmanje ih je u Slovačkoj (3,0 odsto), Irskoj (8,1 odsto) i Poljskoj (9,2 odsto).
Međutim, iako ljudi koji žive sami u Nemačkoj čini približno petinu populacije, u ukupnom broju domaćinstava, koji iznosi 41,1 milion, udeo samačkih domaćinstava je prošle godine iznosio čak 42,1 odsto.
