Неуспеси европске спољне политике, од борбе око финансирања Украјине до фрагментисаног одговора на рат у Ирану, подстичу позиве на темељну промену начина на који ЕУ води дипломатију.
Немогућност ЕУ да доноси јединствене одлуке открива системску парализу, оценили су за бриселски портал Политико званичници ЕУ, европосланици и стручњаци, као и дипломате које упозоравају да Унија ризикује да се повуче у тренутку када се спољнополитичке одлуке доносе брже него што њен систем може да поднесе.
Група чланица ЕУ предвођена Немачком и Шведском зато се залаже за ограничавање или потпуно укидање националног вета.
“Треба да укинемо принцип једногласности у спољној и безбедносној политици ЕУ пре краја текућег законодавног периода како бисмо били способни да делујемо на међународном нивоу… Сва искуства из последњих недеља око помоћи Украјини и санкција Русији указују на то”, рекао је немачки шеф дипломатије Јохан Вадефул, пренела је немачка Функе група.
Истовремено друга група чланица, укључујући Француску, Белгију и неке мање земље које се плаше да ће бити потиснуте, брани право вета тврдећи да је оно од суштинског значаја за њихов национални интерес.
“Сви схватају да ЕЕАС (Европска служба за спољну политику) не функционише како треба”, рекао је један дипломата ЕУ из земље која жели да вето остане. “Тренутно се води дебата јер се сви слажу да систем није оптималан… али спољна политика остаје национална надлежност и не би требало да прелазимо на гласање квалификованом већином”, додао је тај дипломата.
Политико подсећа да се за преобликовање архитектуре спољне политике ЕУ заложила и политичка група Европска народна партија која је у манифесту из 2024. позвала да се шеф спољнополитичке службе Уније замени “министром спољних послова ЕУ који би био потпредседник Европске комисије”.
Такође се та група десног центра заложила за успостављање безбедносног савета који би укључио и партнере ЕУ попут Велике Британије, Норвешке и Исланда.
И виши сарадник Карнеги фондације Стефан Лене залаже се за сличне структурне промене, укључујући повратак ЕЕАС у Комисију и стварање европског безбедносног савета како би се брже реаговало на нове претње, укључујући дронове и ракете из Ирана.
“Многи схватају чињеницу да су наше структуре спољне политике дисфункционалне. Спољнополитички и безбедносни изазови су потпуно другачији него раније”, рекао је Лене за Политико и истакао да је најблаже речено чудно ништа не иновирати.
Лене је додао да идеја интеграције ЕЕАС и Комисије има извесну подршку, “штавише у кабинету председнице Комисије”.
Међутим, нису сви уверени у то и док један дипломата ЕУ каже да мисли да би се то допало Комисији, високи званичник ЕЕАС отворено је одбацио такву идеју рекавши (у вези Ленеове анализе) да “људи пишу, то је њихово право”.
Истовремено је европосланик Наћо Санчес Амор рекао за Политико да је проблем мање у структури а више у политичкој вољи. Он је рекао да постоји много проблема и да треба окупити Савет, Парламент, Комисију и Високог представника и разговарати о томе.
Има и оних који мисле да је све много једноставније него што изгледа и један дипломата ЕУ каже да основни проблем спољне политике лежи у једногласности. “Можете да створите 1.000 институција. Док год имате једногласност, оне неће радити како треба”, рекао је тај дипломата за Политико.
