Neuspesi evropske spoljne politike, od borbe oko finansiranja Ukrajine do fragmentisanog odgovora na rat u Iranu, podstiču pozive na temeljnu promenu načina na koji EU vodi diplomatiju.
Nemogućnost EU da donosi jedinstvene odluke otkriva sistemsku paralizu, ocenili su za briselski portal Politiko zvaničnici EU, evroposlanici i stručnjaci, kao i diplomate koje upozoravaju da Unija rizikuje da se povuče u trenutku kada se spoljnopolitičke odluke donose brže nego što njen sistem može da podnese.
Grupa članica EU predvođena Nemačkom i Švedskom zato se zalaže za ograničavanje ili potpuno ukidanje nacionalnog veta.
“Treba da ukinemo princip jednoglasnosti u spoljnoj i bezbednosnoj politici EU pre kraja tekućeg zakonodavnog perioda kako bismo bili sposobni da delujemo na međunarodnom nivou… Sva iskustva iz poslednjih nedelja oko pomoći Ukrajini i sankcija Rusiji ukazuju na to”, rekao je nemački šef diplomatije Johan Vadeful, prenela je nemačka Funke grupa.
Istovremeno druga grupa članica, uključujući Francusku, Belgiju i neke manje zemlje koje se plaše da će biti potisnute, brani pravo veta tvrdeći da je ono od suštinskog značaja za njihov nacionalni interes.
“Svi shvataju da EEAS (Evropska služba za spoljnu politiku) ne funkcioniše kako treba”, rekao je jedan diplomata EU iz zemlje koja želi da veto ostane. “Trenutno se vodi debata jer se svi slažu da sistem nije optimalan… ali spoljna politika ostaje nacionalna nadležnost i ne bi trebalo da prelazimo na glasanje kvalifikovanom većinom”, dodao je taj diplomata.
Politiko podseća da se za preoblikovanje arhitekture spoljne politike EU založila i politička grupa Evropska narodna partija koja je u manifestu iz 2024. pozvala da se šef spoljnopolitičke službe Unije zameni “ministrom spoljnih poslova EU koji bi bio potpredsednik Evropske komisije”.
Takođe se ta grupa desnog centra založila za uspostavljanje bezbednosnog saveta koji bi uključio i partnere EU poput Velike Britanije, Norveške i Islanda.
I viši saradnik Karnegi fondacije Stefan Lene zalaže se za slične strukturne promene, uključujući povratak EEAS u Komisiju i stvaranje evropskog bezbednosnog saveta kako bi se brže reagovalo na nove pretnje, uključujući dronove i rakete iz Irana.
“Mnogi shvataju činjenicu da su naše strukture spoljne politike disfunkcionalne. Spoljnopolitički i bezbednosni izazovi su potpuno drugačiji nego ranije”, rekao je Lene za Politiko i istakao da je najblaže rečeno čudno ništa ne inovirati.
Lene je dodao da ideja integracije EEAS i Komisije ima izvesnu podršku, “štaviše u kabinetu predsednice Komisije”.
Međutim, nisu svi uvereni u to i dok jedan diplomata EU kaže da misli da bi se to dopalo Komisiji, visoki zvaničnik EEAS otvoreno je odbacio takvu ideju rekavši (u vezi Leneove analize) da “ljudi pišu, to je njihovo pravo”.
Istovremeno je evroposlanik Naćo Sančes Amor rekao za Politiko da je problem manje u strukturi a više u političkoj volji. On je rekao da postoji mnogo problema i da treba okupiti Savet, Parlament, Komisiju i Visokog predstavnika i razgovarati o tome.
Ima i onih koji misle da je sve mnogo jednostavnije nego što izgleda i jedan diplomata EU kaže da osnovni problem spoljne politike leži u jednoglasnosti. “Možete da stvorite 1.000 institucija. Dok god imate jednoglasnost, one neće raditi kako treba”, rekao je taj diplomata za Politiko.
