Заштита деце од моћи технолошких олигарха није питање политичког укуса, већ правна и морална обавеза, поручио је премијер Шпаније Педро Санчез у ауторском тексту за “Фајненшел тајмс”, позивајући и друге државе да следе пример Мадрида.
Санчез свој текст отвара сликом из 1910. године, подсећајући на фотографију Луиса Хајна из фабрике памука у Вермонту, на којој је забележена дванаестогодишња девојчица која ради уз машину за предење по 12 сати дневно за бедну надницу. Том сликом шпански премијер повлачи паралелу између некадашње експлоатације деце у фабрикама и данашње изложености малолетника опасностима дигиталног света.
Како истиче, некада су индустријалци тврдили да забрана дечјег рада није оправдана, да нема довољно доказа о штети и да би таква ограничења угрозила породице које зависе од тих прихода. Данас, каже Санчез, слични аргументи враћају се када државе покушају да ограниче приступ деце друштвеним мрежама.
“Историја није била благонаклона према тим аргументима”, пише Санчез, уз оцену да су дечја права данас један од основних стубова демократских друштава и да њихова заштита није ствар избора, већ дужност државе.
Премијер Шпаније упозорава да све више истраживања показује озбиљне последице прекомерног коришћења друштвених мрежа међу младима – готово двоје од пет тинејџера проводи превише времена на тим платформама, док сваки додатни сат повећава ризик од депресије за 13 одсто. Додаје и да су многа деца већ била изложена нежељеном сексуалном садржају на интернету, уз податак да је више од три милиона лажних нагих фотографија објављено само на мрежи Икс у првих 11 дана након лансирања “Грока”.
Санчез тврди и да су саме технолошке компаније одавно знале за ове последице. Позива се на интерне извештаје који су испливали током различитих судских поступака и који, према његовим речима, показују не само да су компаније биле упознате са штетом, већ да су је свесно толерисале.
Даље оцењује да су владе предуго допуштале да дигитални простор функционише као “дивљи запад”, у којем се закони слабо примењују, а злоупотребе ретко кажњавају. Санчез подсећа да у свим другим областима важи строго правило да ниједан производ не може на тржиште без озбиљних провера безбедности – било да је реч о лековима, аутомобилима или играчкама. Једини изузетак су друштвене мреже.
“Нормализовали смо нешто што нигде другде не бисмо толерисали: да деца одрастају у окружењу у којем штета није претпостављена, већ доказана”, упозорава шпански премијер.
Зато, како поручује, с тим мора да се прекине. У складу с тим творено заговара забрану друштвених мрежа за децу и наводи да такву меру подржава више од 70 одсто одраслих у Великој Британији и у пет највећих земаља Европске уније. Подсећа да Шпанија није усамљена и да Мадрид заједно са Француском и још 12 држава гура усаглашену иницијативу на нивоу ЕУ.
У самој Шпанији, наводи он, влада је већ привела крају процедуру за гласање о закону о заштити деце, који осим забране приступа друштвеним мрежама предвиђа и шире мере заштите малолетника.
Санчез истиче да платформе попут Икса, Инстаграма и ТикТока морају бити приморане да из својих алгоритама уклоне механизме који подстичу зависност, анксиозност и мржњу, као и да они који одбију да то учине морају одговарати пред законом.
На крају, шпански премијер признаје да таква забрана неће бити лака за спровођење и да ће бити покушаја да се заобиђе. Ипак, порука његовог текста је јасна: ниједна техничка или политичка препрека не сме бити изговор да држава одустане од заштите деце.
“Без обзира на то колико су богати и моћни, технолошки олигарси нису ти који имају контролу. Демократије јесу”, закључује Санчез у тексту за “Фајненшел тајмс”.
