Словенија улази у последњу недељу предизборне кампање за редовне, 10. парламентарне изборе од стицања независности, коју прате оптужбе за корупцију у врху власти и наводи о ширењу дезинформација с циљем утицања на изборни процес.
Прошлу недељу обележили су видео-снимци објављени на анонимном Фејсбук профилу, на којима се чују разговори бивше генералне секретарке владајућег лево-либералног Покрета Слобода Весне Вуковић са различитим функционерима тог покрета.
У њима је Вуковић наводно тврдила да је упозната са парламентарним извештајем о сумњи на незаконито финансирање политичких странака, док је у једном од разговора министарку инфраструктуре Аленку Братушек оптужила за крађу јавних средстава.
У центру скандала нашла се бивша министарка правосуђа Доминика Шварц Пипан, која је током наводног пословног састанка у Бечу тајно снимана, говорећи о великом утицају премијера Роберта Голоба на одлуке које се доносе у државном енергетском предузећу Ген-И.
“Ако Голоб остане на власти, имаћемо одрешене руке. Премијера могу да позовем телефоном и да разговарам са њим. Директор ће урадити то што му Голоб каже”, рекла је Шварц Пипан у разговору са наводним британским инвеститорима.
Она је говорећи о утицајним људима поменула актуелног градоначелника Љубљане Зорана Јанковића, за којег тврди да је “имун на кривично гоњење”, а помиње и првог словеначког председника Милана Кучана и супругу премијера Тину Габер Голоб.
Шварц Пипан је у реаговању истакла да су снимци узети из контекста и монтирани, додавши да се ради о “замци” постављеној са намером да се утиче на резултате избора.
Бивша чланица Социјалдемократа рекла је да је њен једини задатак био да провери да ли је Ген-И заинтересован за заједничка улагања у дата центре у региону, као и да јој је постало сумњиво када су почела питања о утицајним људима у Словенији.
“Објаснила сам им да у Словенији то не функционише тако, да смо уређена држава… Чинило ми се чудно (питање ко је колико утицајан), али сам се убедила да сам параноична”, рекла је Шварц Пипан за Телевизију Словеније.
Шварц Пипан је иначе у фебруару 2024. године поднела оставку на место министарке, након спорне куповине зграде у Литијској улици у Љубљани, у којој је требало да буде смештен суд. Афера је укључивала преплаћени износ за зграду, као и оптужбе министарке да су јој људи из њеног министарства давали лажне податке.
Објављено је још неколико видео снимака, укључујући састанак на којем је адвокатица Нина Зидар Клеменчич оптужила градоначелника Љубљане за “корупцију”, али је у каснијем реаговању истакла да је њена изјава извучена из контекста.
Садржај снимака и аутентичност проверава полиција, Комисија за спречавање корупције и Савет за националну безбедност, а у истрагу је због могућег страног утицаја укључена и Словеначка обавештајно-безбедносна агенција (Сова).
Поред видео снимака оштра кампања наставила се и на друштвеним мрежама, као и на улицама, па је тако крајем прошлог месеца у Врхники забележен случај да је на изборном плакату Покрета Слобода обешен мртав пас, који је претходно био мучен.
Протекла недеља донела је мање инцидената у којима су мета били плакати. Социјалдемократама су у Љубљани поцепани “џамбо” плакати, а мета вандала били су и плакати Демократа Анжеа Логара (десни центар).
Последња анкета, коју је у недељу увече објавила Телевизија Словеније, говори да би највише гласова на изборима требало да освоји опозициона Словенска демократска странка (СДС) Јанеза Јанше.
Јаншина странка (десни центар) према анкети ужива подршку 23,9 одсто испитаника, док се Покрет Слобода налази на другом месту са 3,8 одсто заостатка.
У парламент би ушло још пет странака, а то су Социјалдемократе (леви центар) са 6,6 одсто, коалиција окупљена око Нове Словеније (десни центар) са 6,1 одсто, Левица и странка Весна са шест одсто, Демократе са 5,7 одсто и антисистемска странка Ресница (Истина) са 4,2 одсто.
На парламентарним изборима словеначки гласачи бирају 88 посланика у Државном збору, док по једног посланика бирају припадници италијанске и мађарске националне мањине.
За посланике се гласа у осам изборних јединица подељених у 11 округа, па се тако у свакој изборној јединици бира 11 посланика.
Избори се одржавају по пропорционалном методу, а мандати се у изборним јединицама додељују коришћењем Друпове квоте, уз услов да је листа освојила најмање четири одсто на државном нивоу.
Расподела мандата према последњој предизборној анкети говори да би СДС са својим потенцијалним партнерима из Нове Словеније и Демократама имао 45 гласова у парламенту, што је један мандат мање од довољног за формирање владе, док би актуелна владајућа коалиција Покрета Слобода, СД-а и Левице имала 39 мандата.
Кључну улогу тако би имала странка Ресница, која се на челу са председником Зораном Стевановићем залаже за јачање државног суверенитета.
За грађане који у недељу не могу да приступе гласању, од уторка до четвртка омогућено је гласање на такозваним превременим изборима, који се организују на 98 бирачких места, углавном на седишту окружних изборних јединица.
Изузетак је град Љубљана, где ће гласање за свих 14 изборних округа бити одржано у дворани Стожице, а спајању бирачких места противи се СДС, који најављује да ће оспорити резултате превремених избора.
У петак ступа на снагу изборна тишина, која траје све до затварања бирачких места у недељу у 19 часова. Право гласа има око 1,7 милиона држављана Словеније.
